Škola i Srbija: Da li se đaci vraćaju u klupe - šta dosad znamo o početku školske godine

Jedanaest dana pre početka školske godine u Srbiji i dalje se ne zna definitivno kako će izgledati nastava od 1. septembra, ali postoje neke naznake.

Ministarstvo prosvete predložilo je da se ove godine ne odlučuje o svemu na republičkom nivou, već da škole dobiju modele koje će primenjivati u zavisnosti od broja zaraženih, navode predstavnici prosvetnih sindikata.

„Školska godina kreće sa časovima 45 minuta, a onda se prati kakva će da bude epidemiološka situacija i primenjivuju se modeli različitih boja, kako su nam predočili.

„Nijedna škola neće zavisiti od druge škole“, kaže Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti Srbije za BBC na srpskom.

Ipak, i dalje ne postoje zvanični predlozi niti je bilo koji usvojen.

„Iako u ovom momentu nemamo konačnu odluku o modelu nastave od 1. septembra spremni smo za sve opcije, ali težimo redovnoj nastavi“, napisao je 18. avgusta ministar prosvete Branko Ružić na Fejsbuku.

Definitivnu odluku trebalo bi da donese Krizni štab, vodeće telo za suzibajnje širenja korona virusa u Srbiji, čija se sednica očekuje naredne nedelje.

Početak školske godine: Kako pravilno spakovati ranac

Škole se otvaraju

Iako su ovakvi predlozi mogli da dođu u junu ili julu, a ne sad – dobro je da je napravljen neki sistem, ocenjuje Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.

„Tako se radilo u Sloveniji i Austriji, dobra je stvar što postoji bar neki plan da se škole otvore i da počne rad.

„Predložena je decentralizacija, što znači da neće Ministarstvo naloži da škole prelaze na onlajn generalno u celoj Srbiji, već će se ići po pokazateljima sa terena“, kaže ona za BBC na srpskom.

Kako objašnjava, sve će biti prebačeno na lokalni nivo – Školskih uprava.

Školske uprave su teritorijalne organizacije, svaka je zadužena za nekoliko opština i ima ih 18 u Srbiji.

„Direktori škola će morati svakog utorka da šalju izveštaje o situacijama po školama i na osnovu toga predlog je da se primenjuju različiti modeli – zeleni, narandžasti ili crveni, svakako uz poštovanje epidemioloških mera.

„Definitivnu odluku o tome doneće Krizni štab“, opisuje Ilić.

Krizni štab bi trebalo da zaseda početkom naredne sedmice, prema dosadašnjim najavama.

Ilić je za BBC prenela predloge sa sastanka o modelima različitih boja.

Šta bi mogao da podrazumeva koji model?*

ZELENI: Manje od pet odsto zaraženih i đaka i zaposlenih – redovna nastava, đaci su u školama, časovi traju 45 minuta
NARANDžASTI: Od pet do deset odsto zaraženih – kombinovana nastava, onlajn i uživo, ali će onlajn nastava biti svaki drugi dan, a ne svake druge nedelje kao dosad
CRVENI: Preko deset odsto zarađenih u školi – prelazak na onlajn nastavu

*Modeli nisu zvanični već su i dalje u formi nacrta

Dugo su učionice bile prazne ili polupune

Odeljenja će biti razdvojena u nekom od modela, napominje i Brajković.

„Neće kao prošle godine da idu jedne nedelje pre i popodne, nego će da menjaju dane jedna grupa ponedeljak, sreda, petak, druga utorak i četvrtak, da bi deca više videla nastavnike i da bi bila u toku sa gradivom.

„Ovako sedam dana ne rade ništa, zaborave to što su naučili i rezultati su loši“, ističe Brajković.

Klasičnu nastavu ne može da zameni nijedan model, uveren je on.

„Nema dobre nastave, bez redovne nastave.

„Nastava na daljinu je nužno zlo“, kaže Brajković.

Šta kažu lekari?

I članovi Kriznog štaba i epidemiolozi prethodnih dana davali su izjave koje idu u ovom pravcu.

„U svakom slučaju ćemo dati prednost normalnoj nastavi, onlajn nastava ne može kvalitetom i kvantitetom da zameni regularnu nastavu.

„Međutim, u mestima gde ima više zaraženih ili ako su deca iz porodice pozitivnih, onda će tamo morati da bude kombinovana nastava“, istakao je doktor Branislav Tiodorović.

Protokol o nastavi priprema se u saradnji Ministarstva prosvete i Instituta za javno zdravlje „Batut“, naveli su zvaničnici.

Epidemiolog Predrag Kon se posebno zalaže za vakcinaciju dece.

„Insistiram na tome da je vakcinacija dece u situaciji kada imamo pandemiju nešto što je najvažnije“, poručio je Kon.

Prema podacima Valentine Ilić, vakcinisano je između dve i tri hiljade dece, od 850.000 đaka u Srbiji.

Virus korona i mentalno zdravlje: Koliko naš mozak trpi

Kakvi su dosadašnji rezultati?

Povratak u školske klupe ove godine je posebno važan jer su od početka pandemije đaci dosta izgubili u kontinuitetu rada, smatra Valentina Ilić.

„Godinu i po dana je jako veliki period, pokazalo se da su izgubili i motivaciju, te nešto mora radikalno da se promeni“, ocenjuje Ilić.

Ove godine u prvom upisnom roku ostalo je slobodnih mesta i na budžetu za neke fakultete, poput Medicinskog fakulteta u Beogradu.

„Deca nisu položila prijemni, kažu da je to prvi put da se tako nešto desilo, jer je loš kvalitet znanja koji su dobili u ovom periodu“, dodaje ona.

Pad znanja može uticati i na manje plate

Na vrhuncu pandemije, 45 zemalja u regionu Evrope i centralne Azije zatvorilo je škole, što je uticalo na 185 miliona učenika, podaci su Svetske banke.

Uprkos naporima da učenje na daljinu bude što bolje, pojavljuje se sve više dokaza koji pokazuju da je zatvarnje škola dovelo do brojnih negativnih posledica.

„Istraživanja su još u toku, ali rani rezultati iz Belgije, Holandije, Švajcarske i Velike Britanije ukazuju i na manjak usvojenog znanja, ali i na povećanje nejednakosti“, navodi se na sajtu Svetske banke.

Prema njihovoj računici – gubici u učenju neće se loše odraziti samo u učionicama, već dugoročno mogu uticati na blagostanje mnoge dece.

Odavno je poznato da je smanjenje rezultata na testovima povezano sa budućim padom zaposlenosti.

Nasuprot tome, veća učenička postignuća dovode do značajnog rasta budućih prihoda, kao i dodatne godine školovanja koje su povezane sa povećanjem zarade od 8-9 procenata tokom života.

Možda će vas zanimati i ova priča