Savez 90/Zelenih Srbije medijski se aktivirao kao nova politička stranka negde krajem proleća prošle godine prestavljajući se kao neka vrsta ujedinitelja svih „zelenih“.
Zbog te najave kao i informacija da širom Srbije već otvaraju kancelarije, što ne uspevaju ni mnogo iskusnije i uticajnije partije, ta politička organizacija je od samog početka izazivala kontroverze u javnosti čiji deo ocenjuje da je Savez 90/Zelenih Srbije osnovan kao pandan pokretima koji predvode ekološke pobune u Srbiji, poput pokreta Aleksandra Jovanovića Ćute, ali i brojnih drugih koji su digli glas, i to ne samo protiv kopanja litijuma u Srbiji.
Zato je BIRN pokušao da sazna ko su ljudi koji su osnovali tu stranku, na koji su je način osnovali i registrovali, gde im je sedište, koliko imaju odbora, kakve su im aktivnosti, sarađuju li sa pokretima koji poslednjih meseci organizuju masovne proteste i blokade.
Ispostaviće se da to nije bio jednostavan zadatak koji se može saznati jednostavnim klikom na internet stranici te partije. Od pre nekoliko dana sajt stranke nije u funkciji, jer je trenutno u procesu ažuriranja.
Dok je bila u funkciji, na internet strani te partije nisu se mogli naći ni podaci o stranačkim funkcionerima i njihove biografije. Iz par izjava pojedinim medijima, mogli smo da saznamo da se na funkciji potpredsednika te stranke nalazi Nenad Milić, nekada član Demokratske stranke i zamenik ministra policije u Vladi Zorana Đinđića, potom istaknuti funkcioner LDP-a Čedomira Jovanovića i bivši suprug Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije.
Osnivanje političke stranke nije ni lak ni jeftin posao. Da bi se partija upisala u registar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave potrebno je, između ostalog, da dokaže da uživa podršku određenog broja građana. Zbog toga je za registraciju neophodno prikupiti najmanje 10.000 potpisa državljana Srbije. Svaki potpis overava se kod notara, a prema cenovniku javnih beležnika, samo za to je potrebno više od 30.000 evra.
Verovatno je i to jedan od razloga zbog kog brojne političke organizacije, pa i one „zelene“, svoje programe i ciljeve sprovode organizovane kao pokreti, udruženja, inicijative.
Savez 90/Zelenih Srbije nije krenuo tim putem, nego se na političkoj sceni pojavio kao politička partija. Ipak, iako registrovan kao partija, ovaj savez je izbegao da svoj kredibilitet potvrdi kroz prikupljanje potpisa 10.000 građana, već je taj status stekao preregistracijom već postojeće političke partije – Konzervativne stranke.
Iz dokumenata koja je na zahtev BIRN-a dostavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, proizilazi da je u maju prošle godine Savez 90/Zelenih Srbije nastao tako što je preuzeo već ranije osnovanu i u registar upisanu Konzervativnu stranku, promenio joj ime, zakonskog zastupnika i adresu sedišta stranke, promenio statut i program. Promenjeno je dakle sve, osim rednog broja pod kojim je partija upisana u registar (88), matičnog broja i PIB-a.
Drugim rečima, Savez 90/Zelenih iskoristio je jedno pravno lice i 10.000 potpisa građana koji su nekad davno osnovali neku sasvim drugu političku stranku, koja je prema podacima iz registra, pod brojem 88 bila upisana još 2012.
Istraživanje BIRN-a pokazuje da je istorija političke stranke registrovane pod brojem 88 daleko komplikovanija. Naime, pod tim istim brojem u registru je bila upisana i Aktivna Srbija Dušana Janjića, kao i Nova socijaldemokratija, čiji je predsednik takođe bio Janjić.
Iako bi podaci o registraciji jedne političke stranke trebalo da budu transparentni i laki za praćenje, BIRN-ovo istraživanje je pokazalo da to nije baš tako. Naime, u registru političkih stranaka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji je dostupan na sajtu tog ministarstva, mogu se pročitati samo podaci o trenutnom nazivu upisane partije, broj pod kojim je upisana u registar, adresa sedišta stranke, ime zastupnika. Tu je i datum osnivanja stranke, koji, međutim, ne označava datum osnivanja stranke koja je trenutno upisana u registar, već prve stranke koja je ikada osnovana pod tim brojem, a koja je tokom vremena, zahvaljujući zakonu koji je to dopustio, menjala nazive, predsednike, statute i programe.
U ovom konkretnom slučaju, u izvodu iz registra političkih stranaka stoji da se pod rednim brojem 88 nalazi politička stranka Savez 90/Zelenih Srbije osnovana 12. februara 2012. godine i upisana u registar iste godine 28. marta, sa sedištem u ulici Vladimira Popovića 50/412 u Beogradu, čiji je zastupnik Đura Vlaškalić.
U konkretnom slučaju, dakle, građanin koji bi želeo da se obavesti o partiji Savez 90/Zelenih Srbije, stekao bi utisak da je reč o političkoj organizaciji koja u Srbiji deluje već 10 godina, iako to nije tačno, jer je ta stranka nastala tek pre osam meseci, što se iz javno dostupnog registra ne vidi, čime se birači mogu dovesti u zabludu.
Znajući da je partija osnovana nedavno, a ne pre 10 godina, pokušali smo da saznamo koju je partiju preuzeo novosnovani “zeleni” savez i iskoristivši potpise građana pribavljene nekada davno za drugu stranku.
Prema informacijama do kojih smo došli iz razgovora koji smo poslednjih dana prošle godine vodili sa Đurom Vlaškalićem, dojučerašnjim predsednikom Saveza 90/Zelenih Srbije, određenu ulogu u osnivanju te zelene partije imala je i Aktivna Srbija Dušana Janjića, što je on i potvrdio u razgovoru za BIRN.
Naime, čekajući da nam iz nadležnog ministarstva stigne zvanična dokumentacija o osnivanju stranke Savez 90/Zelenih Srbije, BIRN je u Agenciji za privredne registre potražio godišnji finansijski izveštaj za pravno lice sa matičnim brojem i PIB-om koji danas ima pomenuti „zeleni“ savez. Pronašli smo da je poslednji finansijski izveštaj objavljen za 2018. godinu i da se odnosi na političku partiju Aktivna Srbija. Nakon toga nije objavljen više nijedan finansijski izveštaj.
Kako u tom trenutku još nismo bili dobili dokumentaciju iz ministarstva o osnivanju novih „zelenih“ iz kog smo docnije saznali da su se osnovali preregistracijom Konzervativne stranke, pitali smo bivšeg zastupnika Aktivne Srbije Dušana Janjića, inače sociologa koji je poznat i kao jedan od osnivača Foruma za etničke odnose, da li je i pod kojim uslovima predao partiju novim „vlasnicima“ iz Saveza 90/Zelenih koji su joj promenili ne samo ime, adresu i zastupnika, već i političku orijentaciju, i da li je za taj potez tražio odobrenje organa stranke Aktivna Srbija.
Janjić je rekao da je njegova namera bila da Aktivna Srbija prestane sa radom i da je on želeo da se ona briše iz registra sa pozicije broj 88, ali da je jedna struja u stranci, međutim, predlagala da se Aktivna Srbija ne briše iz registra, već da se ustupi „zelenima“ da se umesto nje upišu u registar.
“Ja samo znam da smo mi imali tu Skupštinu, gde smo doneli odluku da Aktivna Srbija prestaje da radi i podržali smo inicijativu jedne grupe bivših članova i nekih novih da se oni (Savez 90/Zelenih, prim. aut.) registruju, i mislim da su se registrovali kao pokret i to je bila njihova inicijativa i to je vodio neki Vlaškalić, samo prezime znam (Đura, predsednik Saveza 90/Zelenih, prim. aut.). Ali ljudi koji su bili spona su ljudi koji su s nama sarađivali iz doba kada sam ja sa Vukom Obradovićem (pokojni general JNA, prim. aut.) pravio Socijaldemokratiju. Darko Obradović (sin Vuka Obradovića, prim. aut.) i ovi su bili inicijatori da se to tako uradi”, kaže Janjić za BIRN i objašnjava da je Aktivnu Srbiju trebalo zatvoriti, jer se suočavala sa brojnim problemima.
Ideja je bila ili da potpuno zatvorimo stranku ili da je neko preuzme, jer je u tom momentu bio jedan realan problem. Aktivna Srbija je, naime, bila u nekoliko opština u vladajućoj koaliciji (sa SNS-om i SPS-om, prim. aut.), a vi znate ljudi nisu pristali da im se ukine identitet. Zbog toga smo mi formalno napravili kraj stranke Aktivna Srbija sa mogućnošću da ako njihovi partneri prihvate da oni nastave do kraja mandata da ne bi izazvali vandredne lokalne izbore, a ovi (Savez 90/Zelenih) su se odmah registrovali, imali su svoju Skupštinu, ja ne znam, mislim u Novom Sadu. Iskreno da kažem, za mene je to bio kraj, jer u Srbiji nema uslova za višepartijski sistem”, kaže Janjić i objašnjava da je za funkcionisanje političke partije u Srbiji potrebno mnogo novca.
“Odmah da vam kažem, u Srbiji niko ne može da drži stranku ako nema 80 odbora i ako nema najmanje na mesečnom nivou 150.000 evra, pa izračunajte to, plus kampanja. Dakle, to je enormni novac. Ja sam lično shvatio poruku da sam ja nepoželjan i za jedne i za druge, bojali su se mojih međunarodnih veza i onda je bilo najbolje da učinimo taj čin. Niko iz stranke nije želeo da preuzme da vodi stranku i onda smo rekli – u redu, ugasićemo, pa ko želi da nastavi politikom da se bavi”, zaključuje Janjić pojašnjavajući još jednom da su spona sa Vlaškalićem iz Saveza 90/Zelenih bili ljudi koji su sa njime sredinom devedesetih godina prošlog veka osnivali tadašnju Socijaldemokratiju. Političku biografiju Dušana Janjića možete pročitati ovde.
Kakva je uloga Aktivne Srbije u osnivanju Saveza 90/Zelenih Srbije
O ulozi Aktivne Srbije u osnivanju Saveza 90/Zelenih Srbije pitali smo i zastupnika i Đuru Vlaškalića, u momentu kada je još uvek bio predsednik stranke i potpredsednika stranke Nenada Milića.
Prvo smo razgovarali sa Nenadom Milićem, jer nam je u toj stranci sugerisano da razgovaramo sa nekim od potpredsednika. Naime, portparolka Biljana Živković je u prvom razgovoru za BIRN rekla da će partija ubrzo nakon novogodišnjih praznika dobiti novog predsednika, pa da bi bilo dobro ili da sačekamo da se taj izbor završi ili da razgovaramo sa nekim od pet potpredsednika, koliko ih, kako kaže, partija ima.
Milić je, međutim, za BIRN rekao da on detalje u vezi sa registracijom stranke ne zna, jer se to dešavalo pre nego što se on priključio stranci. „Ja sam se priključio relativno skoro, a to se dešavalo pre skoro godinu dana, tako da ja to ne znam“.
Na pitanje da li to znači da ne zna na koji je način nastala stranka čiji je potpredsednik, odgovara: „Znam da je nastala pridruživanjem raznih stranaka, dakle znam kako je politički nastala, a kako je tehnički, to stvarno ne znam. Kako je nastala – promenom imena, političkim udruživanjem više drugih organizacija, ali to je u skladu sa zakonom koliko znam“.
Iako je tačno da promene ovakvog tipa nisu nezakonite, jer zakon nijednom odredbom to ne zabranjuje, ipak se postavlja pitanje da li se na taj način dovode u zabludu potencijalni birači, budući da partija nije osnovana u zakonom predviđenoj proceduri prema kojoj je neophodno prikupiti 10.000 potpisa, već su za registraciju praktično preuzeti potpisi pribavljeni davno, radi osnivanja neke sasvim druge političke stranke.
„Ako se neka stranka preimenovala, ujedinila se sa nekim drugim strankama i pokretima, promenila ime, ne znam šta je tu sporno. I nikakva to zabluda za birače nije, i promena programa i statuta, sve je u skladu sa zakonom“, smatra Milić.
I Dušan Janjić za BIRN odbacuje moguću odgovornost za dovođenje birača u zabludu. Ako je i ima, kaže, ona je na “terenu” onih koji su joj promenili naziv.
“Mi smo održavanjem glavnog odbora i kongresa se izjasnili da Aktivna Srbija prestaje da radi i time je prestala obaveza prema osnovačima, osim dve grupe osnivača koji su hteli da nastave do lokalnih izbora, i nastavili su u Kanjiži i u Leskovcu da deluju kao Aktivna Srbija, jer su oni bili izabrani pod tim imenom. Na izborima ovim poslednjim niko nije išao sa imenom Aktivna Srbija. To je diskontinuitet, pravni, politički, kakav god hoćete”.
Nakon razgovora sa Nenadom Milićem, uspeli smo, ali ne preko stranke, da stupimo u kontakt i sa tadašnjim predsednikom partije Đurom Vlaškalićem, koji je imao više informacija u vezi sa ulogom Aktivne Srbije u osnivanju Saveza 90/Zelenih Srbije, ali je bio iznenađen izjavom portparolke Živković da u stranci traju pripreme da se on zameni novim predsednikom.
Nastavak pročitajte na BIRN.rs
Dodaj komentar