Društvo psihologa Srbije zatražiće od Saše Sredanović, koja se predstavlja kao stručna saradnica fudbalskih klubova, da dostavi diplomu i dokaze o svojim kvalifikacijama.
Kako piše Politika, na ovaj korak Društvo psihologa Srbije odlučilo se nakon teksta portala FakeNews tragač, u kome se navodi da su fudbalski klubovi Olimpija, Atletik Bilbao, Real Betis i Barselona demantovali da je Saša Sredanović njihova sportska psihološkinja, kao i da nigde na univerzitetu u Mastrihtu ne postoje informacije o osnovnim, master ili specijalističkim studijama sportske psihologije, iako na linkedin profilu ova osoba navodi da je diplomirala na „Maastriht University of Cilinical Psychology“.
– Ovo, nažalost, nije jedini slučaj. Ukoliko neko nije završio osnovne studije psihologije, ne može da se predstavlja kao psiholog, što je regulisano i postojećim Zakonom o psihološkoj delatnosti.
Ukoliko je neko završio takve studije u inostranstvu, dužan je da nostrifikuje svoju diplomu na jednom od državnih fakulteta koji ima studijski program psihologije – to je osnovni uslov za obavljanje psihološke delatnosti u našoj zemlji.
Društvo psihologa Srbije dužno je da reaguje u ovom slučaju i već početkom naredne nedelje obavestiće javnost o koracima koje će preduzeti tim povodom, a svakako je prvi korak da zatraži od ‘koleginice’ da dostavi svoju diplomu na uvid DPS – kaže za Politiku dr Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije.
Dr Džamonja Ignjatović, koja je i profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, podseća da je strukovna organizacija kojoj pripada nekoliko puta upozoravala javnost na slučajeve osoba koje se lažno predstavljaju kao psiholozi.
Ona ističe da postojeći zakon reguliše pitanje ko može obavljati psihološku delatnost, ali dodaje da se u poslednjih 25 godina mnogo toga promenilo – kako u edukaciji psihologa, tako i u praksi.
– Mobilnost na nivou master studija omogućila je sticanje zvanja master psihologa bez završenih osnovnih studija, što je unelo mnogo nejasnoća u tumačenju ko ima pravo na obavljanje ove delatnosti, primenu psiholoških mernih instrumenata, sticanje uslova za edukaciju za psihoterapiju…
To su sve pitanja na koja mora jasno da odgovori novi zakon o psihološkoj delatnosti i zato ga očekujemo u najskorije vreme – konstatuje dr Džamonja Ignjatović.
Na pitanje da li osoba koja dolazi na terapiju ima pravo da od psihologa traži diplomu i na koji način uopšte može da se uveri u verodostojnost njegovih stručnih referenci, dr Džamonja Ignjatović ističe da provera diplome nije potrebna ako osoba dolazi u državnu instituciju, s obzirom na to da psiholog svoje kvalifikacije dokazuje poslodavcu.
– U privatnoj praksi, ako je ona formalno regulisana, svako mora da priloži dokaz o svojim kvalifikacijama da bi poslovala legalno. Problem je siva zona rada, koja nije formalno regulisana i koja nije pod bilo kakvim stručnim nadzorom.
I tada se klijenti uglavnom oslanjaju na preporuke, preko prijatelja ili stručnjaka, što opet smanjuje rizike od lažnog predstavljanja.
Nažalost, društvene mreže i medijske prezentacije ostavljaju ipak veliki prostor za lažno predstavljanje i nuđenje usluga sumnjivog kvaliteta zapakovanih u celofan dobrog marketing – kaže sagovornica Politike.
Dodaj komentar