Saobraćajni policajci već decenijama su na lošem glasu kao službenici skloni zloupotrebama i manipulaciji prema vozačima. Često se može čuti kako isti aršini ne važe za vozače skupocenih automobila i one koji voze već dotrajale četvorotočkaše. Da li se saobraćajci ustručavaju da legitimišu dobrostojeće vozače iz straha da mogu naleteti na građane sa posebnim privilegijama, koji uživaju zaštitu važnih ljudi iz vlasti i zbog kojih policajcu preti razgovor sa nadređenim, pa im je zbog toga sigurnije da neki dinar sa strane „zarade“ u dogovoru sa nekim drugim, na oko skromnijim učesnikom u saobraćaju?
I pored jasnog stava koji se ovde besomučno ponavlja da „zakon važi isto za sve“, to slovo na papiru mi u praksi nikada nismo doživeli. Kao dobru priliku za bonus zaradu policajci u Srbiji, ali i na celom Balkanu, vide one vozače sa stranim registarskim oznakama, a njihov broj višestruko je povećan u toku letnjeg i zimskog perioda kada je većina ljudi na godišnjim odmorima. Ovo je svojevrsni period sezone lova na strane table.
Čitalac Danasa iz Slovenije Mihailo Gostiljac (65), poreklom Srbin, kontaktirao je ovaj dnevni list kako bi preneo javnosti svoje lično iskustvo sa službenicima saobraćajne policije u Srbiji tokom svog odmora u našoj zemlji.
Mihailo tvrdi da je policija pokušala da mu naplati kaznu za prebrzu vožnju na delu puta gde je dozvoljena brzina 80 kilometara na čas (km/h) uz tvrdnju da je ograničenje 60 km/h.
– Ubeđivali su me da je na tom delu puta ograničenje 60 kilometara na čas, te da sam vozio 20 kilometara na čas preko dozvoljenog. Ali ne da se lako bezobrazni Slovenac srpskog porekla, pitajući gde je znak? Znaka nema, nije ga nikad ni bilo, ali policajac tvrdi da zna da je tu ograničenje baš 60 na sat. Kaže i da je već od jutros naplatio desetak kazni vozačima koji su vozili i manjom brzinom od 70 kilometara na čas – započeo je svoje svedočenje slovenački državljanin srpskog porekla.
Pošto policajac nije odustajao od tvrdnje da je ograničenje 60 km/h, on je napisao i prijavu da je Mihailo za 20 km prekoračio dozvoljenu brzinu. Mihailo je nakon toga zatražio od policajca da mu pokaže gde je znak koji pokazuje dozvoljenu brzinu od 60 km/h ili će u suprotnom pozvati konzulat Slovenije. Policajac je pod pritiskom pristao da to i učini, ali onda je upao u sopstvenu zamku.
– Išao je organ reda da vidi ima li znaka, pa kad vide, na svoje zaprepašćenje da ga nema, a Slovenac hoće da zove konzulat, brže bolje i nadvoje, natroje pristupi popravljanju zapisnika, pa tako prekoračenje brzine nije više 20 kilometara na čas, nego samo jedan kilometar na čas. E, gde ga nađe – naveo je Gostiljac, dodajući da je tada policajac prepravio zapisnik sa 60 na 80 km/h uz zaključak da je prekoračena brzina samo 1 km/h.
Zaplet ovde dostiže vrhunac, piše Danas, pošto je u svakoj zemlji dozvoljena tolerancija do tri kilometra na čas jer ne postoji savršeno kalibrisan ne samo radar, nego i merač brzine, čak i na najskupljim automobilima.
Ipak, Mihailo da ne bi izlazio pred dežurnog sudiju za prekršaje i gubio dan odmora dokazujući da nije u prekršaju, na kraju pristaje da plati nižu kaznu (preškrabana je i suma za plaćanje kazne, koja je sada znatno niža) i nastavi put uz misao da nije pogrešio što se otisnuo da živi u Sloveniju, gde takvo iskustvo nikada nije imao.
– Čak i da je bilo prekoračenje brzine od jedan kilometar na čas, to niko na svetu ne meri niti kažnjava zbog propisane moguće greške mernih uređaja, pa čak i uticaja temperature i vlažnosti vazduha koja takođe može da donese oscilaciju. Proizvođač i kontrolor takvih uređaja propisuju toleranciju zbog moguće greške. Međutim, naši organi policije su tačniji od svakog instituta za kalibraciju mernih uređaja – dodaje Mihailo.
Ističe i da ga je ovakav potez srpskog saobraćajnog policajca naročito iznervirao jer sebe ne smatra bahatim vozačem.
– Osilili se ovi Slovenci pa navalili da nam narušavaju red i mir na Zlatiboru, da se bahate našim putevima koji su bolji negoli u celoj Evropi, da iritiraju i uznemiravaju naše nadaleko čuvene savesne vozače koje vidimo na svakom kilometru i čitamo u crnim hronikama. Voze ovi Slovenci čak 80 na sat na delu puta gde je ograničenje 80 na sat. Zamisli bahatosti, ne pretiču preko pune, ne voze 120 ili 130, ne pretiču u makaze kao mnoštvo „normalnih“ vozača. Voze na propisanoj udaljenosti, vezani su, čak su i decu privezali na zadnjem sedištu – zaključuje Mihailo.
Dodaj komentar