„Zaslepljujuće“ bele kuće okupane suncem, crkve sa plavim kupolama, azurno nebo i more ovog jedinstvenog i zadivljujućeg grčkog ostrva privlače 3,4 miliona posetilaca godišnje, što je daleko više od 20.000 stanovnika koliko ih živi na Santoriniju…
Čak 17.000 putnika na kruzerima stiže na ostrvo u špicu sezone, krećući se pravo ka turističkim centrima kao što su glavni grad Fira i Oja na severozapadu, poznata po svojim spektakularnim zalascima sunca. Santorini je zbog toga čak zaradio i nadimak „Instagram ostrvo“, zbog svog savršenog sjaja, „bez filtera“.
Uske kaldrmisane ulice i balkoni na litici puni su turista koji traže mesta za selfije pri zalasku sunca. Istovremeno, meštani nemaju mira dok obavljaju svakodnevne poslove, piše CNN, a prenosi N1.
Ali, kada dođe noć, nepregledna masa ljudi nestaje. Meštani se žale da ostrvo po broju ljudi koji na njemu borave svakog dana pređe put „od Tajms skvera do grada duhova“.
To je izvor nezadovoljstva na ovom ostrvu u Egejskom moru, čiji pejsaž je oblikovan erupcijom vulkana, koja se dogodila oko 1600. godine pre nove ere.
Gradonačelnik Santorinija Nikos Zorzos predložio je ograničenje broja putnika na kruzerima na 8.000 dnevno. To je potez koji je podržao premijer Kirijakos Micotakis, koji je za Blumberg rekao da je mera predviđena za sledeću godinu.
Protesti protiv prevelikog broja turista aktuelni su u Evropi ovog leta, uz demonstracije u Španiji, Holandiji i drugim zemljama. Venecija je u četvrtak ograničila turističke grupe na 25 ljudi i zabranila megafone, nakon što je poćela da naplaćuje ulazak za turiste, što je gradu donelo prihod od oko 2,64 miliona dolara.
Preterani turizam ne postoji
„Preterani turizam ne postoji“, kaže za CNN Travel Đanluka Ćimenti, lokalni turoperator i stanovnik Santorinija već 18 godina. Dok su društvene mreže pune fotografija na kojima se tiskaju nepregledni redovi turista „na ostrvskim vrućim tačkama“ u špicu sezone, on kaže da je slika van tog špica veoma drugačija.
„Istina je da je ostrvo prazno. Trenutno je kao nikada pre, ovo je najgora sezona ikada.”
U julu i avgustu je glavna sezona na Santoriniju, ali gradski centri su „mrtvi“ posle 21 sat, a restorani i hoteli nisu ni blizu popunjenosti kapaciteta, kaže on.
Putnici sa kruzerima su cenjeni i preko potrebni, kao i oni posetioci koji dolaze na duži boravak brodom ili avionom, ali osećaj među lokalnim stanovništvom je da nešto mora da se menja, navodi Ćimenti.
Sredinom i krajem 20. veka, Santorini je još uvek bio idilično ostrvo po kom su se stanovnici kretali na magarcima i uzgajali paradajz i grožđe za vino. Sada je zastarela infrastruktura ostrva pod velikim pritiskom, a glavna luka u Firi je posebno ugrožena.
Osim ako ne žele da se upute na dugu šetnju po strmim liticama, žičara je jedina opcija za putnike na kruzerima da stignu od Stare luke do centra grada, ističe Ćimenti, i „apsolutno je normalno da ćete imati redove ako kruzeri dolaze u isto vreme”.
Međutim, kada gužve nestane, „hoteli su popunjeni ispod 30 odsto od uobičajene sezone“, tvrdi on i dodaje da su i druge kompanije na ostrvu doživele sličan udarac.
„Problem je u tome što društvene mreže pokazuju nešto potpuno drugačije od onoga što je stvarnost“, kaže. Iako će ga ove godine posetiti mnogo, mnogo turista, ima i onih koji imaju loše utiske o ostrvu zbog gužvi i ne smatraju ga destinacijom za duži boravak.
„Bilo je neverovatno, divno i tiho“
Zadivljujući romantični pejsaži Santorinija učinili su ga izuzetno popularnim izborom za medeni mesec i venčanja.
Kejti Haslam iz Ročdejla u Engleskoj tamo je provela medeni mesec u julu, ali kaže da je pažljivo planiranje bilo ključno da ona i njen suprug Rob imaju odmor iz snova.
„Nismo hteli da idemo u Firu jer smo pročitali da je zaista gužva“, kaže ona. Umesto toga, izabrali su selo na vrhu litice samo nekoliko kilometara od glavnog grada, i „bilo je jednostavno neverovatno, divno i tiho“.
Jednog dana su ušli u Firu.
„Mislim da je ušlo oko osam brodova za krstarenje, hiljade i hiljade ljudi, tako da smo se jednostavno klonili tog grada“, kaže.
Ljubav je, dodaje, „bila u vazduhu“. „Videli smo najmanje dva venčanja svakog dana“, kaže ona. „Jednog dana bilo je šest venčanja.“
Što se tiče čuvenih zalazaka sunca, koji su im, kao i mnogima, bili glavni razlog da tu dođu, izbegavali su gužvu u gradu i „sedeli su na balkonu apartmana svake večeri u 20 sati sa flašom vina. Bilo je apsolutno magično”, kaže.
Izvor: N1
Dodaj komentar