Nigde u svetu ne postoji rudnik gde se eksploatacija litijuma vrši u gusto naseljenom, poljoprivrednom mestu, gde se nalaze velike rezerve za snabdevanje vodom.
To je izjavila doktorka Sanja Sakan, naučna savetnica Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjerstvo životne sredine pri Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
– Niko ne može da garantuje da se litijum i drugi toksični elementi jednog trenutka neće osloboditi u prirodu, istakla je ona na skupu u Malom Zvorniku.
Ona je, predstavljajući se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, rekla da se bavi hemijom životne sredine, da je magistrirala i doktorirala u oblasti kontaminacije zemljišta, sedimenta i vode teškim metalima, počevši od Tise, pa preko reka i starih rudnika istočne Srbije i celog rečnog sistema u našoj zemlji.
– I ono što bih ja istakla jeste da smo imali priliku da imamo informacije i uzorke sa lokaliteta Loznice, pošto je i mene zainteresovalo, pošto je to moj kraj, a i naukom sam u tome. Uspeli smo da publikujemo naše naučne rezultate, to je rad koji je izašao pred dvadesetak dana u Scientific Reports-u. Ja sam koautorka tog rada i neko ko je imao uzorke vode i zemljišta, išla na teren, radila analitiku, istakla je ona, prenosi 021.rs.
– Svaki broj koji je napisan ovde, stojimo iza toga, navela je pokazujući na naučni rad.
– Znamo da je jako bitno da se naša zemlja razvija, ali mi imamo dobre naučnike. Imamo naučnike od različitih sfera koji rade istraživanja, sa raznih aspekata. Ono što je veliki problem, što smo mi pokazali rezultatima, jeste da nigde u svetu ne postoji rudnik gde je eksploatacija litijuma u naseljenom mestu, gusto naseljenom poljoprivrednom mestu, gde se u Drinskom aluvijumu nalaze rezerve za snadbevanje 80 miliona ljudi… Znate šta znače tolike rezerve vode u današnje vreme, kad se svi borimo za tu vodu, mi smo putovali – u pola Srbije sve je suvo, kukuruz je suv, u tom kraju je zelen, navela je ona i dodala je da plavno područje i da se reke stalno izlivaju.
U jadarskom kraju, kako je kazala, litijum se nalazi se u silikatnom obliku.
– Kao silikat, taj litijum jako vezan. Da bi se taj litijum oslobodio, potrebne su jake kiseline. A nije i u pitanju samo litijum. Njega prate i bor i arsen, i masa drugih toksičnih mikroelemenata. Znači, kad se oslobodi bor, oslobodiće se i svi ostali elementi, koji će u tragovima ostati posle i u toj jalovini. Koliko god se ta jalovišta budu hermetizovala, zatvarala, priroda je dinamičan sistem – istakla je naučnica.
Navela je dalje da imamo podzemne vode, kišnice, mikroorganizme, naglašavajući da je priroda kompleksna. Područje je, kaže, plavno, kiše padaju, zasićeno je vodom. Niko ne može da garantuje da se jednog trenutka to neće osloboditi u prirodu iz tih jalovišta, kazala je i podsetila na to da smo imali akcidente i sa rudnikom Stolica.
– Mi smo pokazali u nekim radovima o istočnoj Srbiji koliko su velike koncentracije tih nekih toksičnih elemenata mnogo, mnogo godina nakon zatvaranja rudnika i nekih probnih ispitivanja. Zatim ima tu i drugih problema, enormne količine ugljendioksida koji će se emitovati… A sve ovo radimo – zelenu hemiju, da bismo smanjili emisiju CO2 i to predstavlja veliki problem. Naravno, ta čuvena sumporna kiselina, neću ja previše o njoj reći, mnogi su pričali o tome, ali treba dovesti koliko količina sumporne kiseline, transport i sve ostalo. To su ogromne količine vode koje će trebati u tim raznim fazama procesa, objasnila je ona.
Izvor: N1
Rio Tintovu istražnu bušotinu u Jadru Informer predstavio zelenilom iz Švedske
Vučiću treba napuniti usta litijumom