„Još smo u strahu da će se vratiti. Svake noći, budi nas i najmanji šum. Šta smo preživeli te noći, ne dao Bog nikome.“
Ovim rečima počinju ispovest Julijana (71) i Miroslav (71) Obradović iz aleksinačkog sela Mozgovo, koje su, sa sinom Zoranom (52) i unukom Aleksandrom (21) pre dve i po godine opljačkala i brutalno pretukla četvorica maskiranih razbojnika.
Julijanu su goreli peglom po nozi i ruci dok su ostale ukućane brutalno tukli dok nisu saznali gde su zlatnici i nakit vredan oko 15.000 evra, imetak koji je Miroslav stekao radeći 17 godina u Švajcarskoj.
Vest da je konačno identifikovan jedan od razbojnika, muškarac star 40 godina iz Loznice koji je na izdržavanju kazne u zatvoru u Novom Sadu, samo ih je delimično umirila jer su trojica brutalnih razbojnika i dalje na slobodi.
– Pamtićemo tu noć dok smo živi. Spavali smo kada su ušli u kuću. Jedan je stao pored mene, drugi pored mog muža.
I biju li biju. Rukavice na rukama, maske na glavi. Pokušala sam da skinem masku jednom sa lica. Kaže: „ne diraj“, i bije me pesnicama.
Tražili su pare. Moj muž kaže „nemamo pare, dali smo radnicima“. Oni počinju: „daj zlato“. Pokušali smo da ne kažemo, jer smo to čuvali za unuke da ostane.
Jedan je onda rekao: „daj peglu“ – seća se Julijana trenutka užasa.
Jedan razbojnik je doneo peglu i uključio je pored kreveta. Usledio je horor koji se rečima teško može opisati…
– Ne dao Bog nikome. Malo izgoriš prst na ruci pa boli. Meni je cela noga bila ispečena. Bila sam okrenuta na stranu, stavili su peglu na jedno mesto na nozi pa pomere.
Pa na drugo mesto malo, pa pomere. Kako je bilo, ne daj Bože nikome. Kako je to moje srce istrpelo, ja ne znam – seća se za Blic strašnog užasa baka Julijana.
I tako ispečenoj, brutalni razbojnici su nastavili da joj traže zlato.
– Sin Zoran i unuk Aleksandar su bili vezani na podu. Moj muž, bio je sav krvav na patosu, rekao je „daj im zlato“ kada smo videli da će da nas pobiju.
Dvojica su me povela tako ispečenu na sprat, dala sam im tašnu u kojoj je bilo zlato. Neko je rekao: „Sada je gotovo“.
Osam meseci sam svaki dan išla u bolnicu na previjanje. Hirurzi su se čudili kako sam ja to prebrodila – priča Julijana.
Miroslav kaže da nikada neće moći da zaboravi tu noć.
– Oko 2.30 časova probudila me ruka sa rukavicom na nosu i ustima. Nisam mogao da dišem. Počeo sam da se borim, pao sam pored kreveta. Nisam mogao da ustanem. Uzeo me je i podigao kao dete, imao je sigurno dva metra. Tražili su pare.
Taj dan sam podigao 1.000 evra u banci da platim majstore, ne znam da li je neko video nešto i da li me je pratio. Rekao sam da nemam, da sam dao majstorima. „Onda daj zlato“, rekao je.
Uzeo je sveću zapalio je i počeo da kaplje vruć vosak po ruci. Čovek u strahu to i ne oseća. Kaže ovaj: „Ne može ovako“.
Doneli su peglu, mene su malo zakačili po ramenu a ženu su goreli po ruci i nozi. Doveli su sina i unuka.
Jedan je rekao: „e, kad nećete da pričate sada ćemo unuku da peglom izgorimo lice, da mu ostane ožiljak za ceo život“. Onda smo im rekli gde je zlato – priča Miroslav.
Zoran kaže da je to bila borba za život.
– Jedan je seo na mene u krevetu i udarao me nečim metalnim što je imao u ruci. Litar krvi sam izgubio, sve su mi zube polomili.
Aca se strčao niz stepenice i udario jednog pa ga je neko udario u glavu nakon čega je pao. Vezan sam tako jako, maltene krv u rukama nisam imao. Bio sam u vešu, pita sam da se obučem a jedan mi je rekao: „hoćeš možda sladoled“.
Toliko sam bio prebijen da sam 15 dana bio na masksilofacijalnoj hirurgiji gde sam operisan – kaže Zoran.
Uzeli zlato vredno 15.000 evra, pa tražili još 100 evra
Obradovići pričaju da su razbojnici odneli 30 malih zlatnika, jedan veliki, jedan na lančetu, šest prstena, narukvicu. Julijani su skinuli dva prstena sa ruke, a Miroslavu sat koji je dobio za 15 godina od firme u Švajcarskoj. Sve ukupno bilo je vredno oko 15.000 evra, a možda i više.
– Sipali su sve u kesu i opet jedan od njih kaže: „deko daj mi samo 100 evra“, da vidi da li imam negde i pare da bi ih pobrali. Rekoh, nemam pare, dali smo majstorima. Uzeli su Zoranu 2.000 dinara i Aleksandru 800 dinara koliko su imali kod sebe – veli Miroslav.
Strah od razbojnika
Plašili smo se sve ove godine. I još se plašimo iako imamo kamere na kući. Unuk kad dođe iz Niša ne sme da spava u kući. Plašimo se i dalje. Nadamo se da će da ih nađu sve, veli Julijana.
Razbojnik robija zbog prevara
Operativnim radom niška kriminalistička policija identifikovala je jednog od razbojnika koji se trenutno nalazi u Novom Sadu u zatvoru zbog drugog krivičnog dela.
Kako „Blic“ nezvanično saznaje, reč je i D. I. (40) iz Loznice koji u ovom zatvoru izdržava kaznu od oko 4 i po godine zbog više prevara.
Protiv njega će biti podneta i krivična prijava za razbojništvo dok se radi na identifikaciji ostalih razbojnika.
Dodaj komentar