Svedoci smo da milioni hektara nekada nepreglednih šuma nestaju svake godine.
Pluća planete su sve manja i bolesnija, što naravno utiče i na faunu, jer brojne životinjske vrste izumiru ili su na ivici istrebljenja, kao i na ljudsko zdravlje, jer vazduh koji udišemo postaje toksičan.
Zbog pohlepe i profita velikih korporacija, svet se menja na gore, a beton i oblakoderi imaju tendenciju da zamene svaku zelenu površinu, pravdajući to neizbežnim „napretkom“.
Da je drugačiji put moguć, kao i da mali doprinos svakog od nas može da napravi veliku razliku, pokazuje primer Džadava Pajenga,
Gledajući golu pustinju na ostrvu Madžuli gde je odrastao, ovaj Indijac je zacrtao sebi misiju, sada davne 1979. godine – da svaki dan posadi po jedno drvo.
Nekada je na tom mestu postojala bujna oaza za životinjski svet, a Džavad je godinama posmatrao kako se pretvara u pustaru bez života, dok su ljudi sekli drveće.
Odlučio je da uzme stvari u svoje ruke. Svaki dan je sa sadnicom u torbici odlazio u pustinju i sadio po jedno drvo.
To mu je postala dnevna rutina narednih 37 godina.
Rezultati su zapanjujući – njegova šuma je danas skoro dvostruko veća nego njujorški Central park.
Kako je vegetacija rasla, u nekada golu pustaru vratile su se i životinje. Danas u Džavadovoj „mini prašumi“ živi krdo od 115 slonova, a vratili su se i nosorozi, tigrovi i jeleni.
Zahvaljujući Džadavu, 550 hektara nekadašnje pustinje pretvoreno je u prelepu šumu, a ostrvo Madžuli je danas pravi tropski raj.
Pokazao nam je da mali trud svakog od nas može napraviti ogromnu razliku. Šta drugo reći, osim jedno veliko – bravo!
Izvor: Twitter / ValaAfshar
Dodaj komentar