Fruška gora se suočava sa ozbiljnim problemom seče šuma. Uprkos naporima Nacionalnog parka Fruška gora da uz pomoć pompeznih „akcija pošumljavanja“, kao što je ona sa Exit fondacijom, prikaže stanje boljim nego što jeste, situacija je alarmantna.
Kako bi sprečili eksploataciju drveća u Nacionalnom parku Fruška gora, „koja za cilj ima samo i pre svega pretvaranje šuma u drvnu masu za unovčavanje, što legalno, što nelegalno“, pokret Odbranimo šume Fruške gore pokrenuo je inicijativu fizičkog prikupljanja potpisa pod sloganom „Šume, šume – sačuvajmo šume Fruške gore”.
Potpise će prikupljati na ulicama Novog Sada i drugih gradova, a akcija će trajati tokom marta, aprila i početkom maja, nakon čega će potpisi biti predati nadležnim institucijama, najavio je pokret.
Članovi su se početkom februara pismenim putem obratili i ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu, obaveštavajući ga da se na Fruškoj gori odvijaju, prema njihovim tvrdnjama, enormne planske seče šuma koje su poslednjih deset godina dostigle eskalirajuće razmere, piše Energetski portal.
Nadaju se njegovom razumevanju za probleme s kojima se suočava najstariji nacionalni park u Srbiji.
Aktivisti su ogorčeni zbog dominacije interesa drvno-prerađivačke industrije.
„Godinama unazad u JP Naconalni park Fruška gora u praksi imamo model upravljanja koji je dominantno šumarsko-komercijalni, pa su samim tim prirodna dobra, a pre svega šume, resurs koji je isključivo u funkciji ostvarivanja prihoda i samofinansiranja javnog preduzeća i njihovih 135 zaposlenih.
Duboko smo uvereni da kao resorni ministar znate jako dobro da šumarsko-komercijalni model upravljanja nacionalnim parkom mora biti zamenjen zaštitarskim modelom zato što je to ključni uslov njegovog opstanka.
Nećemo se ovom prilikom pozivati na Poglavlje 27, niti na sve one konvencije iz oblasti zaštite prirode, biodiverziteta i staništa, kao ni na klimatske sporazume koje je naša zemlja ratifikovala proteklih godina, zato što mi želimo da sačuvamo šume, ekosisteme i biodiverzitet Fruške gore zbog nas samih, naše dece i naše budućnosti, a ne zato što su to neke obaveze Evropske unije“, stoji u njihovom pismu Trivanu.
Šume hrasta, bukve, lipe i ostalih šumskih sastojina svakodnevno nestaju.
Iako je strategijom zacrtano da 14 odsto teritorije Vojvodine bude pošumljeno, trenutno je tek 6,5 odsto pokrajine pod šumama.
Krčenje čini ispunjenje strategijskih planova još nedostižnijim.
Pokret smatra da je nesavestan rad upravljača rezultovao trajnim uništavanjem šuma Fruške gore.
Dokaz tome su nebrojene ogoljene i zaparložene padine, na kojima su rađene tzv. seče prirodne obnove, odnosno oplodne seče, i dodaju da su danas na njima isključivo šikare, a ne podmlađene šume.
Na taj način je drastično ugrožen kvalitet životne sredine više stotina hiljada građana Novog Sada i okoline.
Ostrvska šumovita planina je opstala u svom bogatstvu mešovitih šuma, bogatog biodiverziteta, ekosistema i predeonoj lepoti je i u prošlosti uprkos tome što je i u prošlosti okrnjena zbog nemilosrdnog delovanja ljudi.
Zbog ozbiljnosti sadašnje situacije, aktivisti su od ministra zahtevali donošenje odluke o zabrani krčenja šuma na Fruškoj gori na najmanje 20 godina kako bi one bile obnovljene kontinuiranim stručnim pošumljavanjem i negom.
Pored toga, tražili su i pokretanje postupka izmene Zakona o nacionalnim parkovima, kako bi se povećala površina zone zaštite sa 3 na 20 odsto i obustavila izgradnja tvrdih šumskih puteva, i postavljanje stručnog menadžmenta.
Odbranimo šume Fruške gore je podsetio da je Fruška gora javno dobro sa statusom zaštićenog područja prirode, fabrika kiseonika, najjači borac protiv negativnog uticaja klimatskih promena i čuvar biodiverziteta.
Kao oaza i utočičište za razne vrste porodičnog, rekreativnog i sportskog boravka, za ekološki turizam i naučno-istraživački rad i nadasve naše zaveštanje potomcima, neophodno ju je zaštiti.
Pokretu će tokom priprema za realizaciju kampanje i njenog trajanja trebati volonteri, pa im se možete obratiti putem društvenih mreža ukoliko ste voljni da ih podržite.
Dodaj komentar