Ako se slutnje arheologa ispostave tačnim, menja se kompletna srpska istorija (Video)

Ako se ove pretpostavke arheologa ispostave tačnim, celokupna srpska istorija mogla bi da se promeni. Osim toga, Srbija bi zauzela značajno mesto na kulturnoj slici Evrope, a potencijalno bi stekla i nove velike prihode

Ko je sahranjen u “Grobu 18” arheološkog lokaliteta Širingrad u Mačvanskoj Mitrovici – pitanje je oko kojeg se i danas lome koplja istoričara i arheologa. Prvi put je ovo pitanje postavljeno 1966. godine i do danas se ne zna odgovor, piše portal Objektiv.

Naime, 1966. godine američki arheolog Imre Bob radio je na arheološkom lokalitetu “Širingrad” u Mačvanskoj Mitrovici i došao je do neverovatnog otkrića – veliki slovenski prosvetitelj Metodije sahranjen je u Sremskoj Mitrovici.

“On je prezentovao ovo naučno otkriće stručnoj javnosti na sveslovenskom kongresu i napisao stručni rad, svi su ostali bez reči, a onda se desilo nešto neverovatno”, kaže Miroslav Jesretić, arheolog.

Svi su bili oduševljeni otkrićem, jer su mogućnosti koje je donosilo bile neverovatne. Sremska Mitrovica bi postala mesto hodočašća za sve Slovene.

Nažalost, odmah se pojavio arheolog akademik Vladislav Popović koji je sve osporio.

Teorija Imre Boba zvuči više nego realno. Prosvetitelji su najviše vremena provodili na području Velikomoravske kneževine i Panonije. Sedište je bilo u Sirmijumu. Metodije je na upravo u Sremskoj Mitrovici rukopoložen za episkopa i, praktično, je bio zadužen za ovaj deo Slovena, da ovde širi pismenost.

“Otkriće groba velikodostojnika sa krstom navelo je Imre Boba da poveruje da je to upravo Metodije, jer ni na koga drugog se do danas i ne sumnja”, ističe Jesretić.

Krst koji je pronađen u grobu čuva se i danas u muzeju u Sremskoj Mitrovici koji svakodnevno posećuje ovaj arheolog. Do Širingrada iz Sremske Mitrovice može da se stigne pešice, prelaskom preko mosta. Čitav lokalitet je ubrzo posle akademikove oštre polemike napušen i konzerviran.

Međutim, gradske vlasti i Ministarstvo kulture planiraju da ga pokriju, pripreme za posetu turista i ponovo otvore za arheologe.

Češka decenijama “forsira” priču o putu hrišćanska i pismenosti koji su prošli Ćirilo i Metodije od Konstantinopolja do Rima, a dugačak je 7.500 kilometara. Itinerer spaja 10 zemalja.

“Ova ruta će biti protivteža postojećim hrišćanskim rutama koje postoje u zemljama zapadne Evrope, a spojila bi sve Slovene”, kaže Ivan Strašin, predstavnik Moravsko-šleskog regiona koji je aktivno uključen kao deo ove rute.

Ruta bi počinjala u Turskoj, išla bi preko Severne Makedonije, Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovačke i Češke, a zatim se nastavljala ka Rimu, gde je Ćirilo sahranjen. Česi su uspeli da Ćirila i Metodija uključe u Evropske puteve kulture, a zarada je potencijalno velika.

Za Rutu Putevima Ćirila i Metodija najviše su zainteresovani Česi koji su uspeli da je registruju kao deo Evropskih puteva kulture, ali osim Slovaka nije im se pridružila ni jedna druga slovenska zemlja.