Rusko-ukrajinska porodica mir našla u vojvođanskom selu: „Učimo srpski i konačno smo srećni“

Tročlana rusko-ukrajinska porodica, nakon što je izbio rat, pobegla je iz predgrađa Moskve u selo Jaša Tomić.

U selo u kojem, na samoj granici sa Rumunijom, već decenijama složno žive Srbi, Rumuni, Mađari, Rusi, Slovaci, Romi, Nemci, od pre nepunih godinu dana svoj dom tu je pronašla i porodica Prokopjev.

Rusiju su, kažu, napustili iz moralnih razloga i zbog egzistencije. Jurij je fotograf, a Darija šije haljine i kostime za fotomodele, piše Blic.rs.

– Kada je počeo rat, rešili smo da se selimo. Srbija je bila zemlja u kojoj smo videli naš dalji život. Kupili smo staru kuću, koju polako renoviramo. U selu ima mnogo dobrih ljudi koji nam pomažu i zahvalni smo im na tome. Otvorio sam studio za fotografiju kako bi svojoj porodici obezbedio egzistenciju. Sada smo žitelji Jaše Tomića i srećni smo konačno. Pola familije je u Ukrajini, a pola u Rusiji, čujemo se sa njima i podržali su naše preseljenje – kaže Jurij Prokopjev.

Supruga Darija kaže da njihov sin Leo ide u vrtić i uči srpski.

– Imamo sreću da je njegova vaspitačica učila ruski u školi i pomaže mu da se bolje uklopi sa decom. Uz pomoć komšinice Savete koja govori ruski, muž i ja učimo srpski. Prošle nedelje nam je u gostima bila moja majka. Srećna je što nas je videla posle tri godine, ali je i oduševljena selom i komšijama – dodaje Darija.

Meštani ih vole

Dalje planove ne prave, jer su, kažu, iz iskustva naučili koliko se lako stvari promene. Prilagođavaju se novom okruženju, gde su trenutno jedina porodica iz Rusije. Selo koje je posle razornih poplava 2005. napustilo stotine mladih, za porodicu Prokopjev, ali i za meštane, je promena na bolje.

– Mnogo nam znači. Pravo su jedno osveženje i ta njihova želja i entuzijazam i prihvatanje svega našeg i načina na koji to prihvataju i to nas oduševljava – navodi Saveta Suvočarev, stanovnica sela Jaša Tomić.

Svaka promena sredine ume da bude teška, kažu psiholozi, i podsećaju da je poželjna pomoć i podrška u periodu prilagođavanja.

– Nije im lako da se uklope, njihova deca idu u školu i slušaju jezik koji do sada nisu imali priliku da čuju. Deca ne mogu lako da stupe u odnose sa drugom decom, jer se još uvek ne razumeju, uče gradivo na jeziku koji nije njihov, dakle teško je. To se isto odnosi na poslove roditelja, na komšiluk, nabavke. Jako je važno da shvatimo da im nije lako, da ovde nisu iz hira, a i da su iz hira treba da budemo bolji ljudi – objašnjava psihološkinja Ana Mirković.

Koliko Rusa i Ukrajinaca traži posao u Srbiji

Sukob Rusije i Ukrajine izazvao je velike seobe stanovništva iz obe zemlje. Iz UNHCR-a kažu da je u Srbiju ušlo oko 148.500 izbeglica iz Ukrajine. Prema procenama Centra za pomoć tražiocima azila, oko 30.000 Rusa i 26.000 Ukrajinaca prijavili su boravište u našoj zemlji. Takođe, na evidenciji nezaposlenih je oko 500 stranaca, među njima je po pedesetak Rusa i Ukrajinaca.

– Oni na našoj evidenciji imaju sva ona prava koja su rezervisana i za domaće tražioce zaposlenja. Sa druge strane, ukoliko žele da se radno angažuju moraju da dobiju radnu dozvolu, pre toga svakako boravišnu dozvolu. Vidimo da je veliko interesovanje pogotovo ruskih državljana za dobijanje radne dozvole. Mi smo u ovoj godini izdali 1.700 radnih dozvola državljanima Ruske Federacije, Ukrajincima nešto manje – navodi Zoran Martinović iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Iz Centra za pomoć tražiocima azila kažu da Ukrajinci imaju pravo na privremenu zaštitu. Tu mogućnost je prošle godine iskoristilo oko 1.200 ljudi. Većina, međutim, pokušava da se snađe na neki drugi način, mimo postupka azila.

Rusi retko traze azil, a boravak ovde rešavaju osnivanjem firme ili zaposlenjem. Koliko je u ovom trenutku Ukrajinaca i Rusa ostalo u Srbiji teško je proceniti, jer, kako kažu u centru, mnogi ulaze u zemlju i izlaze iz nje po nekoliko puta.

Izvor: Blic.rs