Srpski mediji sa nacionalnim frekvencijama i skoro svi tabloidi jedinstveni su u osudi Ukrajine i zapada i veličanju vojne moći Rusije, piše Milan Charlie u objavi na svom Fejsbuk nalogu.
Predsednik nas ohrabruje zalihama graška, pasulja i soli i uverava da nećemo ostati gladni ma šta se desilo.
Zašto smo srećni što se ne graničimo sa Rusijom, objašnjava Milan a njegov post prenosimo u celosti.
Pre čitanja ovog teksta, ustanite i zahvalite se onome u koga verujete zato što se Srbija ne graniči sa Rusijom.
Ako ne verujete u idole zahvalite se bilo kome, to je najveća sreća u kojoj jedan evropski narod danas može uživati.
Ne trebaju ni pare, ništa, samo da smo što dalje od pošasti.
Slike iz pograničnih gradova, narod koga evakuišu, tačnije nasilno premeštaju u Rostov gde ih čeka po 100 eura od Putina, neodoljivo podsećaju na one sa početka agresije JNA na ostatak države koja nije htela nastavak komunizma i Miloševića kao kralja Srba, hrvata i Slovenaca.
Jadni ljudi, žene i deca, stari i mladi, siromašno odeveni sa stvarima u šarenim torbama i kesama iz zapadnih marketa, na putu u nepoznato, sa ukradenim životom koji nikada više neće biti isti.
Srpski mediji sa nacionalnim frekvencijama, skoro sve dnevne novine, tj. tabloidi, su jedinstveni u osudi Ukrajine i zapada i velićanju vojne moći Rusije.
Nadaju se velikoj pobedi i priželjkuju masakr sa što više ukrajinskih žrtava.
Potpuno ista situacija kao devedesetih. Čeka se neki njihov Špegelj, fejk snimci ruskih službi i novinari ala Mila Štula i Krsto Bjelić pa da ugođaj bude kompletiran.
Pozivaju se samo na vesti Sputnika, medija koji sarađuje sa ruskom vladom, propaGADNE mašinerije.
Ruskim gasom ucenjena Srbija tercira na svim nivoima, ulazeći u veoma opasne vode u kojima pliva opet ka pogrešnoj obali.
Posle 80 godina obnavljamo Ruski naučni institut, a ni svoje ne umemo da vodimo.
Onaj doveo 15000 ljudi u selo sa 900 stanovnika i razvalio stadion da bi odatle počeo kampanju?
Pesak po travi razgrtale građevinske mašine u bojama stranke. Ništa mu više nije ostalo, laži su ogoljene, na dnevnoj bazi poskupljuje i vazduh.
Udri po onome gde je lobotomirani glasač najtanji.
Neće u NATO.
Ura!
“Dođe li do sukoba neće biti pšenice, gasa, nafte ni derivata a pitanje je koliko će biti soli, ulja – mi na današnji dan imamo svega dovoljno.“
Boško Buha i Čikalo, setim se, so je život.
Njegovi ispisuju po zidovima parole ‘Srbe na vrbe’ da bi za to optužili novosadske studente.
Na listi mu i penzionisana medicinarka koja živi na Pinku i akademik iz dinastije Karić, zajedno sa precvalim i nešto mlađim starletama koje više ne mogu da zarade ni za puder.
Pinkov ‘Magazin IN ‘ je izbacio više poslaničkih kandidatkinja nego Beogradski univerzitet.
Premijerka proziva Prorektora Beogradskog univerziteta jer je potpisao za listu koja joj nije po volji?
Istu potpisao i predsednik SANU.
Radikali su Srbiju napravili najgorim mestom za život u Evropi. Pišu se ode jednom od ideologa radikalskog sveta, profesoru njegovom mentoru koji je dovodio policiju na fakultet da bije studente.
Kriju kako je završio.
Neki i dalje traže picinu dlaku u stavovima opozicije oko Nagorno Karabaha.
Opozicija puna ‘boraca’ koji bi da Vučićev svet počne da se kruni, ali su protiv onih koji bi jedino mogli da ga okrune.
Dodaj komentar