Rusi u Beogradu i Novom Sadu, od početka rata u Ukrajini, a naročito po proglašenju mobilizacije, kupuju i iznajmljuju stanove, obezbeđuju sebi život daleko od rata, a krenuli su u ‘osvajanje’ i drugih gradova Srbije. Mnogo njih je po basnoslovnim cenama unajmilo stanove, kupuju i za keš, sila Boga ne moli…
A ‘naši’ se baš i ne ponašaju kako je za očekivati – cene najma i kvadrata otišle u nebesa, izbacuju stare stanare da izdaju smeštaj Rusima, potražnja je veća od ponude, a profit je veliki. Nije kao da smo ratni profiteri, nego jesmo. Kad kažemo ‘mi’, govorimo o onom delu građana koji su iskoristili rat da skupe bele pare za crne dane, na brzinu, od ‘braće’ Rusa.
A i Ukrajinaca, mada to sada nije tema.
Ruski se čuje na svakom koraku, to je činjenica, a pošto, kao i svaka duša slovenska, i oni vole dobar provod i kafanu, povećao se i promet ugostiteljskih objekata. Međutim, došlo je i do neočekivanog problema, zvanog ‘bakšiš’. Sumnjamo da Rusi imaju tu reč u svom jeziku, a posle jednog primera iz ugostiteljskog objekta u Novom Sadu, kapiramo da nisu pokupili ni tu naviku od koje konobari uglavnom žive.
Jedan ogorčeni konobar na Redditu je pokrenuo diskusiju o ovoj temi, očajan i rezigniran:
„Radim u jednoj lepoj pivnici u Novom Sadu. Juče mi je u lokalu dvoje ljudi pričalo srpski. Ovo je apsolutno nenormalno. U zadnjih dve nedelje 80 posto mušterija su Rusi i samo Rusi. Dokle će ovo da ide? Nisam nacionalista, niti kivan, niti išta, ali ovo počinje da gubi smisao apsolutno. Pogotovo kad je bakšiš u pitanju, jer za isti u životu nisu čuli. Na 50.000 dinara pazara izađeš sa 300 dinara bakšiša, a puni su kao brod, cene ne gledaju, piju k’o smukovi i izlaze četvoronoške iz lokala. Sve za našu pravoslavnu braću“, napisao je ovaj korisnik Reddita.
Naravno, odmah su usledili komentari:“Nemaju za bakšiš, sve novce daju za kiriju“, napisao je neko, dok su se drugi zdali da mu objasne kako to funkcioniše kod ljudi sa Zapada…
„Severni narodi prosto nemaju kulturu bakšiša. Kod nas postoji oduvek, kao deo tog istočnjačkog i mediteranskog uticaja i meni je to okej. Ali nije mi okej ovaj novi američki trend gde bakšiš postaje nešto očekivano i moralno obavezno. Time se ubija cela poenta bakšiša, i čin velikodušnosti se pretvara u nekakvu taksu na konobara.“
A neko je ponudio i praktično rešenje…
„‘Cene ne gledaju, piju ko smukovi’ – eto ti rešenje za bakiš!“
„Bakšiš je kulturološka stvar. Oni ne ostavljaju i to je to. Da su Ameri morali da se sklone iz svoje zemlje, onda bi pevao“, zaključio je neko.
Bakšiš nije obavezna stvar, to je čin dobre volje. U Americi se uračunava često u cenu usluge, a kod nas je kako se kome navrne. Dobru uslugu mušterije često nagrade velikom napojnicom, a ako ne ostavite baš ništa, konobar može pomisliti da nešto nije bilo u redu.
Ili da nemate novca, mada, šta ćete onda u kafani? Ili, što je kod nas najčešće slučaj, da ste prosto ‘stipsa’, ili, što bi narod rekao ‘ušla mu zmija u novčanik’.
A da li vi ostavljate bakšiš?
Dodaj komentar