Srđan Knežević, vlasnik „Knez petrola“, opljačkan je juče oko 17.30 sati, kada su u njegovu kuću u Batajnici upala dvojica razbojnika i tom prilikom ukrali 100.000 evra i dva ženska sata marke „roleks“, prenose mediji jutros.
Biznismen Knežević kaže da se krađa desila dok nije bio kod kuće, bio je kod majke i sestre na slavi, tako da je kuća bila prazna, potpuno. Svi detalji pljačke su snimljeni kamerama, a policija trenutno vrši uviđaj.
I sad dolazimo do onog glavnog pitanja kojeg sam sebi postavila jutros kad sam čula ovu vest: Što meni ne ukradoše Roleks.
Nisam biznismen ni vlasnik kompanije, logičan je odgovor.
Meni mogu lopovi prvo da poprave ulazna vrata jer ih i mače otvara čak i kad su zaključana, da popravi struju u trpezariji jer plafonjeru ne smem da uključujem da ne upalimo kuću, i da eventualno popravi rernu, spremila bih mu kiflice posle.
Da mi ukrade može bedni televizor koji toliko košta da se za tu cifru policija čak i ne cima da izlazi na uviđaj, i eventualno kompjuter koji na prvi pogled deluje skupo, a u praksi ne bi mogao ni za 100 evra da ga utopi.
Od satova imam onaj na telefonu, starom četiri godine, onaj na TV-u i jedan nemarkirani koji ne radi, ali ga čuvam.
Nameštaj je malo kabast, a i nije nešto, plus ima 24 stepenika, uzana vrata, strmo, ako može da iznese – neka nosi brate.
Ako otvori frižider, garantujem da će prvo da ode u Maksi i da nakupuje šta treba i da mi, uz hranu na poklon, unutra ostavi jednu crvenu i poruku ‘bedo nezabeđena’, mislim se nešto.
Kamere isto nemam, pa ne bih nikako mogla da vidim svog dobrotvora, odnosno počinioca. A volela bih tako, da mogu posle da mu se zahvalim.
Pogledam po kući, pa shvatim da nemam ništa posebno vredno krađe.
Nisam baš skroz sirotiLJa, ali nema ničega što bi neko unovčio ili nešto skupoceno, ne samo zato što nisam skoro baš imala mnogo para da kupujem, već i jer me za gomilanje skupih tričarija po kući baš briga.
Kuća je tu da služi meni, a ne ja njoj.
Sto hiljada evra isto nemam. Nemam ni hiljadu, a ni sto, da budemo iskreni.
Nego, to su uobičajene stvari, nema to ni većina vas. Nas.
Za šta brinete da će da vam ukradu ako odete kod sestre ili majke na slavu, stvarno?
Za sto hiljada evra?
Kad bih u kući imala sto hiljada evra, i kada bi mi neko to ukrao, i kada bih pozvala policiju, znate šta bi se desilo?
Prvo bi me pitali odakle mi toliki keš u kući. Onda bi mi tražili dokaze o poreklu novca. Privredni kriminal bato.
Odakle ti looova, frajeru?
Momci iz privrednog kriminala ovde su jako simpatični, ali i temeljni: ‘Gde ste zaradili toliki novac? Odakle toliki novac? Ispitajmo poreklo, dajte priznanice. Jeste li funkcioner?
Perete pare? Finansirate terorizam? Pođite sa nama, gospođice gospođo.’ (u pozadini se čuje metalni zvuk stavljanja i zaključavanja lisica, sirena policijskog vozila udaljava se od moje kuće, Munja laje, mačori cvile, keva samo blago zbunjena i traži gde mi je još neki štek)
Tako ja to nekako zamišljam da bi se desilo običnom čoveku, to jest meni ili vama.
Ja ne znam zaista koliko para sme fizičko lice, odnosno čovek, odnosno ja da drži u kući, i da li je scenario koji mi je prošao kroz glavu ispravan, ali mislim da stvarno ne bih smela da držim baš sto hiljada evra u toplome domu svome i dva Roleksa pride. I oni koštaju od – do, „ni sam videla, nemogu da komentarišem“, što bi rekla svaka Slavica sa Fejzbuka ikad.
Ali me sad to kopka više od ovog što su mu ukrali pare. On će opet da ih zaradi, ali meni i dalje neće biti jasno koliko keša sme građanin Srbije da čuva u kući a da ga ne ‘apse ovi iz Privrednog.
Guglala sam, nisam našla podatak. A iz privrednog sam čak devetku dobila, nego bilo pre trideset godina, ko se seća…
Zna li ko?
Dodaj komentar