Amerikanka po imenu Stejsi Fejsk je kao tinejdžerka od samo 15 godina dobila bebu, ne znajući šta u tom trenutku da uradi.
Na kraju je donela najtežu odluku koja joj je zauvek obeležila život – svog sinčića je dala na usvajanje. Kada ga je predala socijalnoj službi, to je bio poslednji put da je u naručju držala svoju bebu.
Stejsi je prekinula svaku vezu sa detetom koje je udomljeno u Pitsburgu. Dobio je ime Stiven i postao je član porodice Straun. Vremenom je taj dečak sa kojim se poigrala sudbina postao vojnik, a zatim i veteran, a kako je kasnije ispričao, nije prolazio nijedan dan da se nije pitao ko mu je mama. Međutim, nije imao nikakav izvor koji bi ga odveo do nje. Konačno je odustao od potrage kada su ključna dokumenta izgubljena u poplavi.
Ipak, kako se često dešava da u takve priče sudbina umeša svoje prste, Stivenu se tračak nade da će jednog dana ipak upoznati svoju mamu pojavio 2017. kada je donet zakon po kom usvojena deca dobijaju pravo na pristup matičnoj knjizi kako bi mogla da saznaju sve što ih zanima o njihovom rođenju. To je, naravno, promenilo sve.
Stiven je tada već napunio 35 godina i saznao je da je njegova biološka majka Stejsi Fejks. Želeći da ponovo uđe u njen trag i da uspostavi kontakt sa njom, odlučio je da je pronađe, te ju je prvo potražio na društvenim mrežama. Videvši da na toj mreži nekoliko žena deli isto ime i prezime pokušao je da okuša sreću, kontaktirajući svaku od njih u nadi da će pronaći onu pravu koju traži – svoju majku.
Stivenov pristup nije bio toliko neobičan za neke od njih, međutim, pitanje koje je postavio „pravoj“ Stejsi pokrenulo je lavinu kakvoj se nije nadao.
– Poslao sam poruku i rekao: „Hej, imam čudno pitanje! Da li ste možda dali dečaka na usvajanje 1982?“ Kada mi je odgovorila da jeste, rekao sam joj da mislim da je ona moja biološka majka – otkrio je Stiven.
Da krv nije voda pokazalo je to da su Stiven i Stejsi delili mnogo toga zajedničkog. Bili su deo istog boračkog udruženja, a i oboje su voleli da trče maratone.
Želeći da priredi iznenađenje za svoju majku te da je napokon upozna, Stiven je zamolio svoje udruženje da to učini na maratonu na kom je i ona trčala. Izrazio je želju da to bude i medijski ispraćeno.
Želeći da indirektno čitavom svetu najavi šta sledi, Stiven je na papiru ispisao kako je prošlo tačno 13.075 dana kako ga je mama poslednji put videla. Iako je Stejsi znala da će konačno upoznati svoje dete, on je uspeo da je iznenadi. Prikrao joj se iza leđa i samo joj se bacio u zagrljaj. Svi okupljeni lili su suze, a nesrećna Stejsi je kroz vrisak tuge samo ponavljala jednu te istu rečenicu: „Nisam mogla da te držim u naručju“.
– To je bilo iznenađenje, zaista veliko iznenađenje. Na to sam čekala godinama. Uvek sam želela da ga pronađem, ali nisam znala da li je ljut na mene. Plašila sam se, nisam znala da li me mrzi. Toliko je sve bilo dirljivo i emotivno za mene, da ga dodirnem nakon toliko godina – rekla je Stejsi za američke medije.
Stivenova sreća se nije tu zaustavila, on je upoznao i svoje sestre, koje su bile presrećne zbog susreta i rekle da su znale da on postoji i da su čekale trenutak da ga vide. Nakon što su otrčali maraton i ispričali se, svi su otišli na večeru na kojoj su se bliže upoznali. Odlučili su da održe kontakt i da se i dalje viđaju.
Stejsi je to iskustvo otvorilo oči i promenilo joj način razmišljanja, pa je roditeljima koji traže svoju usvojenu decu poručila da nikada ne treba da gube nadu.
Dodaj komentar