Većina roditelja neće skrivati sreću koju oseća kada zagrli svoje dete i pati što nema više vremena da se posveti vaspitanju svojih najmilijih. Postoje i oni, koji sve to doživljavaju kao gubitak slobode i iscrpljujuću obavezu.
Na društvenoj mreži Redit pojavile su se anonimne ispovesti roditelja koji se kaju što su na sebe preuzeli ovu ulogu.
– Volim svoju decu i mnogi me smatraju dobrim ocem, ponekad mi je to lepo, ali većinu vremena je samo naporno. Postoje ljudi koji vole da provode vreme sa decom, kao što postoje i oni koji vole nova poznanstva, ali ja nisam jedan od njih – napisao je jedan anonimni otac na ovoj društvenoj mreži.
Ni sve žene nisu najsrećnije sa ulogom majke, a posledice pandemije dodatno otežavaju njihovu svakodnevicu.
– Ne osećam se kao mama već kao negovateljica. Retko se radujem tome što se brinem za svoju ćerku, većinom sam samo stalno umorna. Iscrpljena sam. Pandemija mi je uništila ono malo zdravog razuma što mi je ostalo. Ne mogu da priuštim ni mali odmor jer sad nema škole – napisala je jedna majka.
Druga korisnica smatra da joj e roditeljstvo uskratilo profesionalni uspeh, a veruje da bi učinila uslugu detetu da ga je dala na usvajanje.
– Iskreno verujem da bi mi život bio bolji da nikad nisam rodila, naročito ne tako mlada, još i sama. Mislim da sam mogla da postignem mnogo više u životu. I moj i njen život bi bio bolji da sam je rodila kasnije ili da sam je dala na usvajanje, ali tad nisam imala izbora – glasi drugi surovi komentar.
Ponovo se pandemija pojavljuje kao izgovor.
– Imam troje dece. Mislila sam da želim decu jer sam verovala da tako treba: udati se i imati decu. Volim ih i želim sve najbolje za njih, ali nisam toliko povezana sa svojom decom kao što su druge mame. Ne nedostaju mi kad sam na putu. Osećam olakšanje. Ova pandemija mi teško pada jer stalno moram da budem sa njima. Osećam jaku krivicu zbog toga – napisala je majka troje dece.
Zabrinjavajuće je koliko se o ovoj temi ne priča, pa neki sopstvenu decu porede sa nepoželjnim gostima.
– Imati decu je kao da ti dođu gosti koji godinama ne odlaze i moraš da brineš za njih kako te okolina ne bi osuđivala – stoji u komentaru.
Postoji ogroman problem sa samohranim majkama.
– Moj bivši muž bio je emotivni zlostavljač i, ako ćemo iskreno, naterao me je da zatrudnim samo tri meseca nakon što sam doživela spontani pobačaj. Nisam bila spremna i nisam imala vremena da tugujem. Naš sin sad ima sedam godina, a njegov otac godinama nije tu. Sve do skora sam morala sama da brinem za njega – napisala je još jedna korisnica.
Postoje i emotivne ucene u iskustvima mladih ljudi.
– Moja bivša devojka je zatrudnela da me zadrži. Prestala je da uzima kontracpeciju, a nije mi to rekla. Onda me prevarila dok je bila trudna. Nakon toga više nisam želeo da budem sa njom i nisam bio spreman da postanem otac. Bio sam mlad i glup, još uvek nisam znao šta želim od života. Dala mi je opciju da odem i nikad više ne vidim dete. Razmišljao sam o tome, ali nisam mogao to da uradim. Previše bi me grizla savest – požalio se još jedan muški korisnik Redita.
Postoje i ekstremnije poruke.
– Mrzim ih i mrzim sebe jer se tako osećam – stoji u još jednoj zabrinjavajućoj objavi.
Neki jednostavno nisu bili spremni na preuzimanje odgovornosti.
– Volim svog sina, umrla bih za njega. Ubila bih za njega da moram. Ipak, da mogu da se vratim, ne bih imala dece. Nisam bila spremna za dete iako smo planirali trudnoću. Nisam bila spremna na to koliko ću izgubiti sebe. Nisam bila spremna na nedostatak sna, na konstantno vrištanje. Bila sam jako bolesna nakon porođaja. Nikad neću dozvoliti da moj sin sazna za ovo i da se oseća nevoljeno ili neželjeno. Nije on kriv – napisala je majka jednog dečaka, a prenela je Blic žena.
Posle ovakvih komentara mogu samo najsnažnije da zagrlim majku koja me je sama podizala u Srbiji devedesetih.
Dodaj komentar