Kada pogledate fotografiju dvoje starijih ljudi ispred stare trošne kuće negde u visinama Bosne i Hercegovine, prvo pomislite – da li je taj bračni par, koji je navikao na običan život, poljoprivredu i preživljavanje, mogao ikad da zamisli da će se o njihovom sinu, pa i njima samima, učiti, izučavati i pričati dok je sveta i veka? Da će postupak njihovog sina biti povod za Prvi svetski rat?
A prezime zauvek upisano u istoriju.
Sada je društvenim mrežama ‘zagospodarila’ jedna stara fotografija na kojoj su, kako se navodi, roditelji Gavrila Principa – Petar i Marija, s početka 20. veka u zaseoku Obljaj kod Bosanskog Grahova 25. jula (13. jula) 1894. godine.
Tu je rođen i Gavrilo Princip, koji će zauvek ostati upamćen kao atentator austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije, što je ubrzo postalo povod za izbijanje Prvog svetskog rata.
Gavrilo je, inače, drugo od devetoro dece, od kojih je šestoro umrlo u ranom detinjstvu.
Gavrilova majka Marija želela mu je dati ime po svom pokojnom bratu Špiri, ali dobio je ime Gavrilo na insistiranje lokalnog pravoslavnog sveštenika, koji je tvrdio da će ime po arhanđelu Gavrilu pomoći da preživi.
Otac koji nikad nije opsovao
Principi, koji su nekada nosila prezime Čeko, vekovima su živeli u severozapadnoj Bosni i bili su pravoslavni Srbi. Gavrilovi roditelji, Petar i Marija (devojačko Mićić), bili su siromašni poljoprivrednici koji su živeli od malo zemlje koju su posedovali.
Pripadali su klasi hrišćanskih seljaka poznatih kao kmetovi, koje su često tlačili njihovi muslimanski zemljoposjednici.
Petar, koji je insistirao na „strogoj korektnosti“, nikada nije pio i psovao. U mladosti je učestvovao u Nevesinjskoj pušci (1875—1877), ustanku protiv Osmanskog carstva.
Nakon ustanka, vratio se kao poljoprivrednik u Grahovsku dolinu, gde obrađivao oko četiri hektara zemlje i bio je primoran davati trećinu prihoda zemljoposedniku.
Da bi dopunio svoje prihode i nahranio porodicu, bavio se prevozom pošte i putnika po planinama između severozapadne Bosne i Dalmacije.
Na legendarnu beogradsku kafanu „Zlatno burence“ stavljen katanac posle 156 godina
Dodaj komentar