Nakon više decenija besomučnog uništavanja prirode u korist industrijskog rasta svih ekonomski moćnih zemalja i oglušavanja na upozorenja koja su stizala od ekoloških organizacija i uticajnih pojedinaca, priroda je izgleda izgubila strpljenje i počela je da uzvraća udarac.
Klimatske promene su tu, pred našim očima, a poplave, olujni vetrovi i druge vremenske nepogode osim što utiču na živote običnih ljudi i njihove evakuacije iz domova u kojima žive, takođe negativno utiču i na obim proizvodnje industrijskih kompanija koje snose ponajviše krivice jer su svojim neodgovornim ponašanjem dovele u opasnost čovečanstvo u celini.
Potresne scene mogu se videti i u Evropi, a strah od poplava pojačan je i u Srbiji zbog velike količine padavina prethodnih dana. Opasnost će potrajati i u narednom periodu.
Zbog oluja i poplava koje su zahvatile Australiju i kompanija „Rio Tinto“ se prilagodila u prvih šest meseci ove godine smanjivši proizvodnju i eksploataciju, ali je zbog smanjenja troškova i rekordne cene gvožđa, više nego udvostručila profit u odnosu na isti period prošle godine. Zbog smanjene proizvodnje očekuje se da će krunu najvećeg proizvođača najverovatnije predati brazilskom konkurentu kompaniji „Vale SA“.
Feeling fairly lucky to be alive after 2 giant trees came crashing into our house early this morning in the #vicstorms. It was a long night and it’s been a long day with no power or water. Incredibly grateful to the amazing @vicsesnews volunteers. pic.twitter.com/Vkj8QRjls2
— David Anderson (@expensivecare) June 10, 2021
Traralgon chopper rescue – This photo by Brian Ward @abcnews pic.twitter.com/sPCgymbBfV
— Kellie Lazzaro (@kellazzaro) June 10, 2021
„Rio Tinto“ izvestio je o padu isporuka rude gvožđa za 12 odsto u poslednjem kvartalu nakon što su oluje uticale na njihove proizvodne aktivnosti u zapadnoj Australiji, pa sada iz ove kompanije očekuju dostizanje donjeg praga predviđene isporuke koja iznosi oko 325 miliona tona za 2021. godinu. Izveštaji pokazuju i rast cena sirovina za proizvodnju čelika.
Rio je u drugom kvartalu ove godine isporučio 76,3 miliona tona sirovine za proizvodnju čelika, što je manje za 10 miliona tona u odnosu na isti period prethodne godine.
– Voleli bismo da imamo veću proizvodnju kako bismo iskoristili ove cene gvožđa, ali će proizvođači u svakom slučaju ’plivati u kešu’. Nadamo se dobroj dividendi i otkupu akcija – kazao je analitičar Dejvid Lenok iz Sidneja.
Cene gvožđa u maju su porasle na rekordnih 230 dolara po toni.
Očekuje se da će Rio do 28. jula ostvariti polugodišnju osnovnu zaradu od 10,9 milijardi dolara prema izveštajima čak 14 analitičara, više nego dvostruko više od 4,75 milijardi dolara koje je prijavio za isti period prošle godine.
„Rio Tinto“ je zbog povećanih troškova rada odredio detaljnije smernice kako bi se smanjili ukupni troškovi proizvodnje gvožđa.
Očekuju se troškovi od 18,00 do 18,50 američkih dolara po toni za godinu, u odnosu na prethodnu procenu od 16,70 do 17,70 američkih dolara po toni, a cene koje se dobijaju za gvozdenu rudu udvostručile su se na 168,40 američkih dolara za metričku tonu u prvoj polovini godine.
Rudarske kompanije se suočavaju sa nedostatkom radne snage jer je Australija zbog problema sa koronavirusom zatvorila međunarodne granice i striktno kontroliše unutrašnje državne granice.
„Rio Tinto“ izvestio je javnost da je odložio puštanje u rad novog pogona za proizvodnju gvožđa do kraja ove godine, kao i rudnika za proivodnju bakra za 2025. godinu u odnosu na prvobitne procene da će se proizvodnja započeti 2023. godine. Razlog oba odlaganja navodno je kriza zbog koronavirusa i nametnuta ograničenja, prenosi Rojters.
Ista kompanija smanjila je proizvodnju 2021. godine za 2 miliona tona zbog novih strategija za zaštitu aboridžinskih područja od visokog kulturnog značaja, jer pokušava da popravi odnose sa aboridžinskim grupama nakon uništenja stenskih skloništa u Jukan klisuri prošle godine starih 48.000 godina.
Dodaj komentar