Prema najnovijim podacima sa sajta mining.com, cene litijuma su vrtoglavo porasle u 2021. godini za čak 88%. To iziskuje ogromnu potražnju za novim iskopavanjem ove rude.
Nalazište u blizini Loznice gde je pre 16 godina otkrivena ruda jadarit je jedinstveno u svetu zbog visoke koncetracije litijuma i bora i predstavlja jedno od najznačajnih nalazišta litijuma u svetu. Kompanija Rio Tinto planira izgradnju rudnika za eksploataciju litijuma na ovoj lokaciji dok se meštani protive strahujući da če rudnik izazvati ekološku katastrofu.
Međutim, nije ekologija jednina zagonetka koju prati dolazak Rio Tinta u Srbiju. Javnost nije upoznata ni šta će tačno Srbija dobiti za ustupanje ovog rudnog bogatstva strancima.
Litijum jedna od najvažnijih karika za evropsku “zelenu” budućnost
Evropska komisija je 2011. godine izradila prvu listu kritičnih sirovina, koja se ažurira svake tri godine (države poput SAD-a, Japana i Australije kreirale su slične liste).
Prvobitni spisak uključivao je 27 sirovina za koje se smatra da su kritične zbog njihovog značaja za visokotehnološku i zelenu industriju i rizika koji nosi nestašica ovih materijala ili eventualni prekid snabdevanja.
EU je prošlogodišnjim izveštajem na ovu listu dodala litijum koji je neophodan činilac u naporima EU da smanji uticaj na životnu sredinu predviđen Zelenim dogovorom.
Takođe, u izveštaju Evrposkog saveta za spoljne poslove se navodi da EU treba da poboljša sigurnost snadbdevanja kritičnim sirovinama i ograniči svoju zavisnost od druhih zemalja – pre svega od Kine.
Evropski zeleni dogovor je akcioni plan EU kojim bi Evropa do 2050. trebalo da postane prvi klimatski neutralan kontinent.
To zapravo znači da je cilj ovog akcionog plana efikasno korišćenje resursa prelaskom na čistu, cirkularnu ekonomiju. Pored toga ovim akcionim planom se predviđa obnavljanje biodiverziteta i smanjenje zagađenja.
Da li će se u EU voziti samo električna vozila sa litijumskim baterijama?
Potražnja za litijumom je u konstantnom porastu
“Uranium one” koji je u vlasništvu ruskog Rosatom-a, planira da uđe u sektor vađenja Litijuma u naredne tri godine i da do 2030. godine preuzme između 9 i 10 % tržišnog udela litijuma.
Generalni direktor prekomorske trgovinske agencije Rosatom-a, Tenex, Sergej Polgorodnik kaže da je potražnja za litijumom u porastu i da postoji mogućnost da će se učetvorostručiti.
„Trenutno postoji snažna konkurentnost na tržištu za visokokvalitetne naslage litijuma širom sveta, ovo je ključni trenutak u proizvodnom ciklusu litijuma“, rekao je Polgorodnik.
U Boliviji svrgnut predsednik države zbog nacionalizacije litijuma
U planinama Bolivije leži četvrtina poznatih nalazišta litijuma na svetu. Bivši predsednik Bolivije Evo Morales koji je svrgnut 2019 kao jedan od glavnih razloga za puč navodi svoju desetogodišnju politiku nacionalizacije rudnih bogatstava i njegovo nastojanje da pozicionira Boliviju na vrh globalne energetske tranzicije.
Za vreme vladavine Moralesovog Pokreta za socijalizam, litijum je proglašen za nacionalno bogatstvo.
Stroga zakonska regulativa Bolivije je sprečila velike transnacionalne rudarske kompanije kao što su francuska “Eramet”, američka “FMC” i južnokorejska “Posco” da uđu na bolivijsko tržište litijuma. Mnoge rudarske firme su se na kraju preselile u Argentinu.
Postoje sumnje da su upravo ove kompanije u sprezi sa Vladom SAD-a organizatori Moralesovog svrgavanja čemu u prilog ide tvit vlasnika kompanije Tesla.
Eleon Musk je napisao “Možemo da pravimo puč gde hoćemo” kao odgovor na komentare u kojima piše da je “američka vlada organizovala puč u Boliviji kako bi mogla da iskopava njihov litijum”.
Elon Musk: „We will coup whoever we want! Deal with it.“
Bolivia just stopped him from mining in their country. I’d say they dealt with it pretty well. pic.twitter.com/5dR0E7wZyh
— Parker (@panoparker) October 19, 2020
Srbija i nalazišta litijuma: lov u mutnom
Srbija ima najnižu rudnu rentu u Evropi.
Prema ranije objavljenim podacima, rudna renta u Srbiji se kreće od tri do sedam odsto prihoda dok je u Hrvatskoj 10 odsto, u Mađarskoj i Rumuniji 12 odsto, u Sloveniji 18 odsto, a u Rusiji 22 odsto prihoda.
Predsednik Srbije je u toku prošlogidišnje posete Loznici nalazištu “Jadarit” rekao da “rudna renta ne može tako lako da se menja”.
Ovaj stav je objasnio time da bi to pokvarilo dogovore sa kneskim i ruskim investitorima koji su nas kako predsednik kaže “spasili” svojim investicijama.
Da li bi promena u ceni rudne rente mogla da pokvari ugovore i otera investitore i pored toga što plaćaju najnižu cenu rudne rente u Evropi?
Na pitanje kakvu korist ima Srbijia od ekploatcije litijuma, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladimir Simić, za televiziju N1 objašnjava da litijum nije obuhvaćen postojećim zakonom.
“Oni će investirati u to, platiće državi naknadu za korišćenje mineralnih sirovina koja je obavezna po zakonu… Za litijum ne znam, zato što on ne figurira u postojećim zakonima, verovatno će biti nešto slično drugim nemetaličnim minelarlnim sirovinama, možda do pet odsto od dobiti – mada meni nikad nije jasno od koje dobiti. Meni nije jasno, a bavim se 30 i nešto godina mineralnim sirovinama“, rekao je Simić.
Rio Tinto dobio dozvolu za trovanje i „najsnažniju podršku Vlade Srbije“
Dodaj komentar