„Postoje neka mesta koja će nepovratno nestati, ako bude urađeno to što planiraju potpuno će biti uništena priroda“, kaže povodom projekta Rio Tinto i planova te kompanije u dolini reke Jadar profesor Biološkog fakulteta Imre Krizmanić.
Ovaj stručnjak, koji je radio na studiji o uticaju projekta Rio Tinto na biodiverzitet, napominje da je kvalitet prirode na tom području toliko dobar da će doći do uništenja više stotina biljnih i životinjskih vrsta koje su zaštićene i domaćim i međunarodnim zakonima.
„Tamo su otkrivene i dve nove vrste u flori Srbije. Na tom području postoji 30 staništa od značaja za prirodu i očuvanje biljnog i životinjskog sveta. To vam je kao kada imate milion litara pijaće vode, ako u njega sipate motorno ulje, vi nećete možda uništiti tu vodu, nego ćete je sigurno uništiti. To su bespovratni procesi.
Postoje i sekundarni uticaji koji će se pokazivati na nekim udaljenijim područjima. Imaćete i odloženo dejstvo.“, upozorava Krizmanić.
Profesor navodi da je studij za Rio Tinto rađena prošlog jula, a da uslovi i nisu bili baš optimalni, jer se određene vrste mogu istraživati samo u specifičnim periodima godine.
„Bilo je malo dana za istraživanje, iz raznih razloga, najčešće je to bilo subjektivne prirode, a u vezi sa Rio Tintom i njihovim ograničenjima i prroblemom sa koronavirusom. U julu je urađeno istraživanje i na osnovu uzoraka je utvrđeno da su uticaji koji bi mogli nepovratno da unište prirodu tolikog obima da je naš optimalni predlog bio odustajanje od tog projekta“, objašnjava Krizmanić.
Pošto Biološki fakultet ne odlučuje o tome da li će projekat biti obustavljen ili realizovan, profesori su predložili i niz mera koje bi mogle da saniraju negative uticaje, ali samo donekle.
„Te mere ne mogu da povrate prirodu u prvobitno stanje. Neke stavri koje su se razvijale milionima ili desetinama hiljada godina ne možete sada preneti na drugo mesto i očekivati da će se sad tamo sve normalno razvijati“, objašnjava Krizmanić.
Mere koje bi mogle donekle da saniraju posledice po prirodu su sastavljene na 230 stranica, a Krizmanić smatra da su neke od njih veoma skupe i da se zato investitori uglavnom toga ne pridržavaju.
„Tehnologija je uznapredovala i teoretski vi možete da predupredite i da očistite, ali pitanje je koliko vi želite da ulažete, to su skupe investicije. To možemo da vidimo u slučaju Bora, ono što kod nas piše u Zakonu, to se baš i ne sprovodi“, kaže profesor Krizmanić za Nova.rs.
„Ne postoje definisane metodologije po kojima će raditi. Na kraju krajeva oni nemaju definisano vreme trajanja rudnika nit projekat sanacije šta će se desiti kada se zarši ekspoaltacija. Ako oni odu posle 30 ili 50 godina iz Srbije, nema ko da isprati stanje i gleda šta će se desiti sa prorodom po njihovom odlasku.
Ostaju ozbiljni zagađujući parametri koji će se vekovima taložiti“, opominje Krizmanić.
Dodaj komentar