Elektromreža Srbije je postavila stubove dalekovoda preko Dunava na dva vredna arheološka lokaliteta, uprkos protivljenju struke i lokalnog stanovništva. Reč je o ostacima tvrđave Lederata, na stenovitom platou kod Rama, te Sapaje – jedne od retkih tvrđava na levoj obali Dunava čiji se temelji nalaze na poluostrvu prekoputa Stare Palanke.
Ovu vest su 9. januara objavile Večešnje novosti, ali su tekst za svega nekoliko sati uklonile sa internet izdanja, zbog pritiska iz Elektromreže Srbije.
Novi dalekovod preko Dunava, koji povezuje Veliko Gradište i Belu Crkvu, izazvao je negodovanje meštana i dela stručne javnosti, jer su čelične konstrukcije – sa obe strane reke – postavljene na dva arheološka lokaliteta koji datiraju još iz rimskog perioda, napisala je Jelena Baljak, novinarka Novosti.
Nezadovoljni ljudi ne osporavaju važnost dalekovoda koji će u obe opštine rešiti višedecenijski problem napajanja strujom tokom kvarova i remonta, ali im smeta način na koji je to urađeno.
Pritom, Lederata je spomenik kulture od velikog značaja, relativno očuvan i istražen, dok je Sapaja, nažalost, već pretrpela ozbiljne posledice izgradnjom kanala Dunav-Tisa-Dunav i hidrocentrale „Đerdap“, pa se njen veći deo sada nalazi pod vodom.
Ipak, mnogi tvrde, moralo je da se nađe drugo rešenje.
Hroničari Lederatu spominju kao značajno utvrđenje koje je sagradio car Trajan, a kao veće i moćnije utvrđenje obnovio u 6. veku potonji rimski car Justinijan.
Njeni ostaci nalaze se na stenovitom platou na desnoj obali Dunava, nizvodno od tvrđave Ram, na teritoriji opštine Veliko Gradište. Spada u kategoriju spomenika kulture od velikog značaja. Upisana je u centralni registar 1992. godine.
Novinarka Jelena Baljak je kontaktirala i Elektromrežu Srbije, kako bi javnost čula i drugu stranu priče. Međutim, u tom javnom preduzeću kažu da nisu imali alternativu, osim da odustanu od projekta „ čiju je mikrolokaciju odredio položaj postojećih transformatorskih stanica u Velikom Gradištu i Beloj Crkvi.
– Istovremeno, zbog blizine granice sa Rumunijom, da bi ostao u našim granicama, dalekovod nije mogao da „ide“ prečicom. Pribavljene su sve potrebne dozvole, kao i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu i Pančevu – saopšteno je iz EMS.
Visokonaponski dalekovod preko Dunava, jačine 110 kilovata, koštao je više od tri i po miliona evra, a – osim za krajnje potrošače u dva mesta – značajan je i za veliki broj vetroelektrana u južnobanatskom regionu, koje će tako moći da plasiraju svoju energiju.
Na čelu Elektromreže Srbije je kadar SNS Jelena Matejić, koja je na tom mestu zamenila kuma Aleksandra Vučića, Nikolu Petrovića. Javnosti je postala poznata po učestalim i sumnjivim ugovorima tog javnog preduzeća sa Fakultetom organizacionih nauka na kojem je ekspresno završila studije dok je konkurs za njen izbor bio u toku.
Zvanje mastera je bio neophodan uslov da bude iz v.d. statusa imenovana za generalnog direktora.
Dodaj komentar