Nemoj posle: Pa kako, sine mamin, za Nemačku?

Nemoj posle da se čudite kad vam dete zapuca u rijaliti, pa pravdali ste rijaliti onom „imaš daljinski“, ili „nek svako zarađuje kako hoće“.

Nemoj da se začudite kad vam za osamnaesti zatraži silikone, očajna što „nema šta da ponudi“, pa pravdali ste ih svaki put kad ste skakali u odbranu neke plastične devojke sa onom „njeno telo, nek radi šta hoće“

Nemoj da se zbunite kad vam dete upadne u depresiju jer ima akne i višak kilograma, pa zar niste pred njim očajavali zbog viška svaki dan i telo ubacivali u tesne gaće od Kineza da izgleda tanje.

Nemoj posle dete neće iz sobe, vrišti kad mu zabranim komp, samo u ekran gleda, pa sećate se kako ste branili tehnologiju sa onom „mora biti u korak sa vremenom“ da biste popili kafu na miru u restoranu, kafiću, kod kuće, jer vas je nerviralo što plače, pa daj da ga tabletom ućutkate.

Nemoj posle: pa kako sine mamin za Nemačku?, zar niste pljuvali pred njim Srbiju, jebući joj „milosnu majku“.

Nemoj da se sramite kad vam ćerka uđe s mužem u rijaliti, pa zar niste pljuvali jednu „blogerku“ (mene) da u svoje dvorište gleda i da je sve legitimno.

Nemoj posle ovo je apokalipsa, sećate se kad ste zdušno branili sve ono što je do apokalipse dovelo.

Svaki dan se pod parolom „toleranatnosti i prefinjenog razumevanja“ blagosilja sve ono sto našoj deci postaje milje u kom će odrastati.

Otužniji od onog loše uštirkanog heklanog preko televizora na kom se neko upravo jebe pod jorganom za krupan novac.