Obećan minimalac od 35.000 dovoljan za pola meseca pristojnog preživljavanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja godine minimalna zarada u Srbiji biti povećana na 35.000 dinara. Predsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković kaže za Nova.rs da je minimalna cena rada u Srbiji među najnižim u inače siromašnom reginou i da povećanje od 3.000 nije dovoljno, već bi trebalo da iznosi bar još 20 odsto na trenutne 32.000, dok ekonomista Saša Đogović upozorava da bi novac koji nastaje usled rasta BDP-a ne bi smeo da služi populizmu.

– Prvi put u istoriji najmanja plata neće biti ispod 300 evra, razgovaramo da to bude pre kraja godine – rekao je juče Vučić gostujući na televiziji “Hepi”.

Profesor Stojiljković objašnjava da o minimalnoj zaradi ne bi trebalo da odlučuje predsednik, niti da to saopštava, jer na taj način socijalni dijalog gubi svrhu, što nije prvi put.

– Još 2017. godine postignut je dogovor da minimalac stigne potrošačku korpu. Ovo povećanje ne obezbeđuje ni to i trebalo bi da iznosi najmanje 20 odsto na postojeću minimalnu zaradu, što je 6.400 dinara – kaže Stojiljković.

Kako objašnjava, minimalac mora da dostigne 60 odsto prosečne plate.

– Ako je Vučić sam rekao da će prosečna plata do kraja 2025. godine da iznosi 900 evra, onda bi i minimalna zarada trebalo da to prati i tada bude 540 evra – kaže predsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković za Nova.rs.

Kada se poredi sa drugim siromašnim zemljama u regionu, Srbija bolje stoji od Bosne i Hercegovine gde minimalna cena rada iznosi oko 210 evra i Severne Makedonija gde stanovnici minimalno zarade oko 240 evra. Po minimalnoj ceni rada Srbija je najbliža Crnoj Gori gde ta vrednost iznosi 250 evra, dok je iza Hrvatske, gde se mesečno najmanje zaradi 449 evra i Slovenije gde taj iznos čak 940 evra.

Ekonomista Đogović podseća da je u martu ove godine minimalna potrošačka korpa u Srbiji iznosila 38.446 dinara, što je i manje i od obećanih 35.000.

– Osim toga u Srbiji je u martu prosečna zarada bila 65.289 dinara, što je manje od standardne potrošačke korpe za koju je bilo potrebno izdvojiti 1,15 prosečne plate. To govori da stanovništvo i dalje mora da prima doznake iz inostranstva i uzima keš kredite za tekuće potrebe – kaže Đogović.

U poslednjih godinu dana poskupelo je mnogo toga – hrana, transport, komunalije, građevinski materijal, takse. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene su u maju u odnosu na isti period prošle godine povećane za 3,6 odsto. Kada je reč o hrani, najveći rast cena beleži industrija mesa – čak 20 odsto. Od juče su i cigarete skuplje za 10 dinara, pa tako sada najjeftinija paklica košta 280 dinara.

Sve je više novca potrebno da se napuni rezervoar. Transport je poskupeo za 5,7 odsto. Poskupele su komunalije, struja i voda, veći je i porez. Od sada ćemo više davati za administrativne takse od 10 do 70 dinara. Poskupela je i stočna hrana.

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji je oko 75.000 dinara, dok je prosečna plata manja za oko 10.000 dinara. Većina građana nema za prosečnu potrošačku korpu.