Šta je prava istina o betoniranju Fruške gore?

U poslednje vreme u medijima se sve češće pojavljuju napisi o građevinskim poduhvatima i devastaciji prirodnog blaga Fruške gore, koji, sasvim razumljivo, podižu veliku prašinu u javnosti. Jedna od takvih vesti bila je i ona o “betoniranju hiljada kvadrata” u blizini Popovačkog jezera, zbog čega su, navodno, uništeni hektari šume a ugrožen je i izvor pijaće vode.

Ni kriv ni dužan

Tim povodom, u središtu pažnje našao se novosadski biznismen Mirko Cvijić koji se, sudeći po dokazima – dokumentaciji koju nam je prezentovao, ali i po tome šta je do sada uradio na svom imanju i kako nadalje planira da ga oplemeni, ni kriv ni dužan, našao na stubu srama. Jer, tu se radi o ideji koja bi umnogome podstakla razvoj specifične vrste turizma i podigla ekološku svest ljudi koji žive na ovim prostorima.

Zdravlje i ekologija

Mirko Cvijić, čija je firma Rapidex pune dvadeset tri godine vodeći regionalni zastupnik svetskih proizvođača drumskih vozila i rezervnih delova, odlučio je da malo “smanji tempo” i posveti više vremena stvarima koje su ga oduvek zaokupljale – zdravlju i ekologiji. Kupio je 2012. Godine zemlju na Fruškoj gori, koju je, zbog brojnih obaveza, počeo polako da privodi nameni tek pre neku godinu.

Pravi projekat

Za početak, raskrčio je teren uklonivši zaparloženi voćnjak, da bi tu, na 4.500 kvadrata posadio mladice cera, lipe i drugih plemenitih vrsta drveća. Dakle, nije posekao “hiljade hektara šume”, a na licu mesta uverili smo se i da nije betonirao “hiljade kvadrata”. Doduše, na imanju Mirka Cvijića ima betona – ali svega 100 kvadrata temelja za buduću sušionicu i manufakturu za preradu lekovitog bilja.  I za to ima sve dozvole nadležnih, koje nije dobio zbog toga što finansira vladajuću stranku, već zato što ulaže u dobar projekat.

Na visokom nivou

Cvijić, naime, naredne godine planira sadnju lavande, žalfije i drugih aromatičnih trava od kojih će se pripremati preparati za detoksikaciju po principima ajurvede. Potpisao je ugovor s jednom uglednom firmom koja primenjuje principe drevne indijske medicine a koja će svoje detoks-tretmane sprovoditi u prelepom ambijentu Fruške gore. Moglo bi se reći – zdravstveni turizam na visokom nivou.

Ekološke kućice

Onima koji budu želeli da se podvrgnu čišćenju organizma od nagomilanih toksina, biće na raspolaganju smeštaj u nekoliko živopisnih brvnara sagrađenih od ukrajinskog belog bora. Drvene kućice istovremeno će biti i “izložbeni eksponati”, jer Mirko Cvijić namerava da se bavi proizvodnjom i prodajom takvih, ekoloških objekata.

Nepravda boli

– Naravno, nema govora o tome da se za izradu tih kućica može koristiti drveće s Fruške gore. One se prave isključivo od stabala belog bora uvezenih iz Ukrajine, čija je trajnost neverovatna, čak nekoliko stotina godina – ističe Cvijić, dodajući da su ga optužbe da uništava Frušku goru duboko povredile jer je veliki ljubitelj prirode i borac za njeno očuvanje.

Doprinos opštem dobru

– Kako da mi ne bude krivo kad čujem da se priča da sam posekao na stotine stabala da bih napravio prečicu od svoje kuće do imanja. Pa taj put postoji dvadeset godina, pritom se njime može kretati samo terensko vozilo. Optužuju me da sam posečenim stablima zagradio odvodne kanale da bih mogao da prolazim kolima, a ja sam ih, zapravo, sve do jednog očistio. Voleo bih da uredim i Popovičko jezero, da postane biser Fruške gore, ali ono je u nadležnosti Nacionalnog parka i potrebna je njihova suglasnost. Sumnjam da bih dobio dozvolu, ali ko zna. Možda prepoznaju dobru nameru i doprinos opštem dobru  – zaključuje naš sagovornik.