Italijansko ostrvo Gajola izgleda kao savršeno mesto za odmor iz snova i uživanje u šumu talasa. Međutim, na ostrvcetu niko ne živi i to zbog strašnih sudbina onih koji su na njemu živeli poslednja tri veka. Spisak je dug, a ostrvo na glasu kao – prokleto.
Ostrvo Gajola ili Izola de Gajola nalazi se tridesetak metara od Napulja. U antičkom dobu na njemu se nalazio hram boginji Veneri, da bi on vremenom bio porušen, a kasnije ostrvo je služilo kao artiljerijsko uporište u odbrani napuljskog zaliva.
Početkom 19. veka ostrvo je naselio pustinjak, kojeg su zvali Čarobnjak. Nakon njegovog boravka na ostrvu podignuta je velepna kuća, koja i danas postoji.
Vila je imala je mnogo vlasnika u svojoj burnoj istoriji i svi su imali nesrećnu sudbinu. Vlasnici su ili umirali ubrzo po useljenju ili bi im se dogodila neka tragedija.
Sve je počelo oko 1920. godine sa Hansom Braunom iz Švajcarske. Nakon nekoliko godina provedenih na ostrvu, Braun je pronađen mrtav. Njegovo telo bilo je umotano u tepih. Nekoliko meseci kasnije, njegova žena se udavila.
Kasnije je ostrvo kupio Nemac Oto Grunbak. Ubrzo je i on umro u svojoj vili na obali mora i to od srčanog udara. Sledeća „žrtva ostrva“ bio je farmaceut Moris-Iv Sandoza koji je izvršio samoubistvo u psihijatrijskoj ustanovi. Nakon njega, ostrvo je kupio nemački industrijalac baron Karl Pol Langhajm i doživeo ekonomsku propast dok je tamo boravio.
Poslednji privatni vlasnik Gajole bio je Đanpaskval Grapone koji je završio u zatvoru.
U nizu nesreća koje su doživeli vlasnici ostrva bio je i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, Džon Pol Geti kom su 1793. godine oteli unuka i tokom otmice mu odsekli uvo.
Napušteno iz straha, ostrvo je sada prazno, u iščekivanju smelih avanturista da mu priđu s obale Napulja.
Dodaj komentar