Prva žena vatrogasac stigla je u Novi Sad. Njeno ime je Danijela Santrač, ima trideset godina, i na poslu u ovdašnjoj vatrogasnoj brigadi je na samom početku, mada nije i početnik. Bila je vatrogasac u Kovinu, a onda ju je životni put doveo u Novi Sad.
– Poreklom sam sa Kosova i Metohije, živela sam godinama u Kovinu gde sam radila kao vatrogasac dve godine, a onda sam se udala za Novosađanina, pa sam tražila premeštaj – priča za „Politiku” Danijela Santrač.
Kaže da je došla u veliki novosadski kolektiv koji ima puno intervencija, pa veruje da će još mnogo toga naučiti o svom pozivu.
Odabrala ga je jer odrasla u porodici gde su otac i stričevi policajci, a pradeda je bio žandarm, pa tako i ona sama ima i poseban odnos prema uniformi.
Ipak, vatrogasci, kako kaže ova žena, ne nose pištolj i ona ih je odmalena doživljavala kao „superheroje”.
Danijela je sitnije telesne građe, ali njene kolege kažu da ima borbeni duh.
Ona je i sportski tip, bavila se biciklizmom i atletikom, a više godina trenira brazilski džiu-džicu, kojim se inače bavi i njen suprug.
Ta vrsta džiu-džica je nalik rvanju, objašnjava, koristi poluge i obaranja, a isključuje udarce.
– Kad te vide tako sitnu, neki odmah kažu: Pa gde ćeš ti u vatrogasce. To je taj vizuelni utisak, ali sam iznenađena kolegijalnošću na poslu u Novom Sadu. Ne mogu reći da sam odmah bila sto posto opuštena, ali pomogli su mi da to prelomim. Dosta njih me podržava, daje mi vetar u leđa, okružena sam dobrim ljudima i dobijam priliku da naučim – podelila je prve utiske.
U staroj zgradi u Ulici Vuka Karadžića, koju koristi novosadska vatrogasno-spasilačka brigada dok ne pređe u bolje uslove, prva žena vatrogasac dobila je svoju opremu za rad, posebnu spavaonicu za noćne smene i ženski toalet.
Ništa joj, kako napominje naša sagovornica, ne manjka i sve se rešava u hodu. U zgradi je inače još jedna žena koja se bavi administracijom.
– Volela bih da u kolektivu bude još žena, da imam i koleginice vatrogasce – kaže Danijela.
Predsednik Sindikata vatrogasaca Srbije Darko Jocić, vatrogasac iz Novog Sada, kaže za „Politiku” da žene rade u vatrogasnim brigadama u više mesta u zemlji, da ih ima u Beogradu, Boru, Kruševcu…
– Danijela je u Novom Sadu prva i mi ovde smo joj obezbedili uslove za rad. Ona insistira na tome da je ravnopravni član brigade i ja je tako i tretiram. Mnogi imaju predrasude oko toga da li je ovo posao za ženu, a moje mišljenje je da to jeste težak posao, ali i da svako u njemu ima svoju ulogu. Meni je cilj da od svakog izvučem maksimum, šta god da je to – navodi Jocić koji je novoj koleginici šef u smeni.
Uloge u vatrogastvu su različite pa tako postoje, navodi primer Jocić, navalni vatrogasci, tip koji je temperamentan, ulazi u požar, gasi ga, izlazi i time završava. Ali drugi tip će posle još polako istražiti okolo.
Možda je Danijelina prednost, kako sama kaže, u brzini i u tome što je sitnije građe. Izlazila je i u požare i u tehničke intervencije, a vatrogastvo doživljava kao posao gde svaka dojava budi adrenalin.
– Tehničke intervencije su nekad teže, jer tu vidite povređena lica, ali najveći je izazov da se osećaj koji daje adrenalin usmeri tako da se ljudima pomogne što pre – kaže Santračeva.
Beograđanin živeo zatrpan smećem, vatrogasci ga satima izvlačili iz stana
Dodaj komentar