Da znate da ste imali prošli život da li biste mogli da pretpostavite šta ste bili? Ova žena se seća svojih prethodnih 10 života.
U uzrastu od tri godine, devojčica po imenu Džoi Vervej počela je da priča priče koje su se činile tako komplikovane i čudne, da je članovima njene porodice bilo teško da poveruju da su produkt njenog sopstvenog uma.
Džoi je rekla roditeljima da su to sećanja iz njenih prethodnih života – preciznije njih 10. Tokom sledeće dve godine ona je prošla bezbroj sastanaka s psiholozima, profesorima regresivne hipnoterapije, stručnjacima za reinkarnaciju i novinarima. Njihov zajednički zaključak bio je kako je Džoi živi dokaz da reinkarnacija postoji.
U prvom životu, Džoi se prisetila kako je živela kao pećinski čovek pre nekoliko miliona godina. Neverovatno, ali ona je bila u stanju da vodi istražitelje po pećinama južne Afrike koje niko nikad pre nije uočio niti istraživao. To su bile iste one pećine u kojima je Robert Brum, lekar i paleontolog, otkrio kariku koja je nedostajala između ljudi i majmuna.
Postoje i druga, manje definisana sećanja, u kojima se Džoi seća kako nosi težak veo i vidi princezu kako jaše u kočiji na leđima slona.
Džoi je opisivala svoje živote s lakoćom i velikim uverenjem – život egipatskog roba, objašnjavajući sistem korišćenja galija i drevnu tehniku asfaltiranja puteva s neverovatnim dealjima, ili svoj život kao progonjenog hrišćanina tokom prvog veka i vladavine Nerona u kojem je možda upoznala svetog Petra.
Prisetila se kako je živela u Južnoj Africi na početku 20. veka, kao unuka tadašnjeg predsednika Pola Krugera, kao i odrastanja u kojem je imala dva muža i čak desetero dece. To je dovelo do istrage koja je pronašla njene navodno žive potomke.
Kad je Džoi imala tek pet godina, upoznala je stariju ženu za koju je tvrdila da je bila njena ćerka u prethodnom životu. Dete i starica, koja je u tom trenutku imala 90 godina, provele su sate u dubokim razgovorima o svom prethodnom životu. Starica je rekla kako ju je Džoi instinktivno podsetila na njenu majku, a sve što su kasnije pričale samo joj je to potvrđivalo.
https://www.youtube.com/watch?v=N2cTXq54PRc
Jedna od najzanimljivijh studija o reinkarnaciji svakako je ona dr Jan Stivensona „Children of Myanmar Who Behave like Japanese Soldiers: A Possible Third Element in Personality“ u kojem čak 750 dece iz Mijanmara tvrde kako se sećaju prošlih života u kojima su bili japanski vojnici. Neki od njih i govore japanski koji nisu imali gde da nauče, a niko od dece nije želeo da iznosi specifične podatke misija u kojima su navodno učestvovali, kao da i dalje poštuju kodeks odanosti.
Ponašanje te dece takođe je ocenjeno kao bizarno – generalno slabo podnose vrućinu i vlagu u svojoj državi, imaju ogroman prag tolerancije na bol, imaju otpor prema svojim sunarodnicima i samoj zemlji i privlači ih sve što ima veze s Japanom.
Naučnica Antonija Mils odredila je tri ključna kriterijuma kod ocenjivanja slučajeva navodne reinkarnacije, kako bi mogli proveriti da li su pravi, naorčito u slučajevima male dece koja se najčešće izučavaju:
1. Ono što dete govori ne sme biti naučeno ili instruisano od strane nekog drugog.
2. Dete mora imati određena zanimanja i veštine koje nije moglo naučiti u dosadašnjem životu (na primer poznavanje stranih jezika, sviranje arhaičnih instrumenata itd.)
3. Potreban je detaljan pregled urođenih belega poput mladeža ili defekta koji odgovaraju ranama ili oznakama iz prošlog života kako bi se isključila mogućnost.
Dodaj komentar