Iako zakon i slobodna volja dozvoljavaju ženi da na venčanju izabere kako će se ubuduće prezivati, odluka da se zadrži svoje ime na Balkanu češće izazovu prezir i kritiku nego razumevanje. To je dokazala i priča Andrijane Vešović, influenserke i poznate umetnice iz Crne Gore, kada je odlučila da zadrži svoje prezime na venčanju.
Međutim, matičarka je odlučila drugačije, kako je kasnije objasnila, „po inerciji, jer svaka uzima prezime“.
Andrijana je upala u vrtlog birokratije pokušavajući da ispravi „grešku“, priča je stigla i do novina, raširiča se na društvenim mrežama, a onda su isplivali i oni – grupa kritičara koji imaju svoj stav, spremni da šire mržnju, mizogine stavove, a neki i ozbiljne pretnje…jer, zaboga, „kako se samo usudila da prkosi svetom tradicionalnom braku“.
Na vest „Šta se desi kaca u Crnoj Gori (gde Andrijana živi) žena odluči da ne uzme muževljevo prezime“ jedan primerak ljudske vrste napisao je „odvede te muž u planine sa vrućom pogačom“.
Pojašnjenja radi, misli na običaj koji se nazivao „lapot“, ubijanje starih i nemoćnih koji se na Balkanu zadržao do kraja 19. veka, kada je zabranjen. U nekim delovima odnosio se i na presuđivanje nevernoj supruzi.
„Tradicionalan i patrijarhalan“ stav, nema šta…
Šta se tačno dogodilo Andrijani?
– Venčala sam se u feburaru s jednim carem i nisam uzela njegovo prezime. Od njega sam dobila samo podršku za tu odluku. Pre par dana, nakon skoro godinu dana, podižem saobraćajnu dozvolu na njegovo prezime. Govorim da se ne prezivam tako, radnica na šalteru mi govori kroz smeh da ću morati da se prezivam tako godinu dana, do isteka saobraćajne. Nije smešno i neću, započinje Andrijana svoju priču.
– Odlazim u opštinu. Na šalteru je matičarka koja nas je venčala. Ona je napravila grešku u sistemu. Grešku je, citiram, napravila po inerciji, jer svaka uzima prezime. Izdaje mi popravljeni izvod, ali to nije dovoljno da se greška popravi. To saznajem tek u MUP-u, tako da sam u par sati bila po tri puta u ove dve institucije, nastavlja, te dalje objašnjava kako je rešila birokratsku zavrzlamu.
– Prvo sam se isplakala od besa i nemoći. Poslala sam mejl na svaku adresu koju sam našla na sajtu opštine. Juče je za pola dana rešeno i popravljeno bez mene i bez troškova. Hvala opštini na brzom reagovanju, ali se ovo računa samo ako bi to uradili i za ženu koja nema pratilaca koliko Podgorica stanovnika. Verovatno bih u suprotnom čekala danima, ako ne mesecima, na rešenje ove greške. To sigurno znam, jer nisam oduvek imala puno pratilaca i mogućnost vidljivog glasa. Ono što me je još više rastužilo je da, prema vašim porukama, dosta vas ima ovakvo iskustvo i da ste odustale od svog prezimena zbog papirologije, napisala je Andrijana, koja je objasnila zašto joj je ovaj događaj izazvao toliki stres i bol.
– Odlučila sam, nimalo lako, da ne uzmem prezime čoveka kog najviše volim, da bih saznala da zbog nečijeg nemara ta odluka nije ni važna. Otvorila sam firmu na prezime Vešović. Prelazila sam granicu, a nisam ni znala da se prezivam drugačije (što je inače po zakonu prekršaj, promenile vi prezime same ili greškom). Na biračkom spisku se vodim pod ‘lažnim’ prezimenom. Zamalo sam predala papire za vizu za SAD. Bila bih odbijena i prijavljena za ‘lažna dokumenta’. ‘Po inerciji’, tuđu grešku je trebalo da popravim ja, kao da nemam život, posao, obaveze. A i da je platim. Tako da mi ništa smešno nije bilo, napisala je ona.
– Da li će žena da uzme, doda prezime ili zadrži svoje je odluka samo žene. Svaka od ove tri opcije je validna. Prezime je deo identiteta, pa je odluka šta da uradiš sa tim važna i teška sama po sebi. Mnogo je gadan osećaj kad je neko donese umesto tebe, pa i greškom.
Dodaj komentar