Danas se širom sveta obeležava Svetski dan prava potrošača, koji odoleva vremenu punih 38 godina.
A mi i dalje ne znamo svoja prava, naročito kada kupujemo preko interneta.
Iako internet prevara nije tako retko vezana i za same sajtove firmi koje prodaju određenu robu/uslugu, čini se da je njeno “žarište”, ipak, na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i Instagram.
Broj prevara je učestaliji u poslednje vreme, jer je e-trgovina doživela bum, i ta dominacija traje već 12 meseci. Potrošači sve češće kupuju “iz fotelje”, kako zbog toga što u mnogim delovima sveta neesencijalne prodavnice nisu radile (ili ne rade i dalje), tako i zbog straha od zaraze.
Ovo su neka opšta pravila koja bi trebalo da sledite, kako biste se zaštitili od prevare na mreži:
Proverite da li je prodavac registrovan
O tome malo ko razmišlja kada kupuje, uglavnom odeću, preko popularnih društvenih medija, međutim, ta stavka je od presudnog značaja. Dobar deo internet prodavaca ne poštuje Zakon o elektronskoj kupovini, i zanemaruje činjenicu da svaka norma koja važi za fizičku kupovinu – važi i za elektronsku.
Nažalost, broj potrošača koji se javljaju potrošačkim organizacijama (UZPV i NOPS), u vezi sa kupovinom putem društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste. Zato postoji i Crna lista prodavaca, na kojoj se nađe svako ko ne ispuni sledeće kriterijume:
Trgovac koji posluje preko interneta je u obavezi da na vidnom i dostupnom mestu, u skladu sa članom 6, Zakona o elektronskoj trgovini, naznači: poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda (koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove).
Ovo je sve važno u slučaju da dobijete oštećen proizvod, ili narodski rečeno – bezbedna metoda da ne kupite “mačku u džaku”, budući da je onlajn kupovina koliko god bila jednostavna, toliko i “zamršena”. Niste u mogućnosti da uživo vidite proizvod, da ga isprobate, a nakon što ga preuzmete i platite kuriru – onda je često kasno.
Treba pomenuti i da registrovane firme koje prodaju preko Instagrama, mogu da reklamiraju svoje proizvode regularno, odnosno da na vidno mesto stave cenu i opis proizvoda. U suprotnom, verovatno ste došli u situaciju da vam trgovac piše: “Poslaćemo vam cenu u dm”.
Izuzetak su akcije koje nisu prikazale cenu jer imaju za cilj da “namame” korisnika da klikne i poseti onlajn prodavnicu, gde će mu transparentno biti prikazana cena proizvoda, eventualan popust, kao i sve informacije vezano za dostavu.
Facebook ili Instagram nemaju ograničenje što se tiče isticanja cena na svojim sajtovima. Imaju određene uslove i pravila, ali ona ne utiču na segment kupoprodaje.
Mogu li kazne da spreče nepoštenu prodaju?
Prema Zakonu o zaštiti potrošača, sankcije za neregistrovane prodavce, za fizičko ili odgovorno lice u pravnom licu iznose od 50.000 do 150.000 dinara, dok kazna za preduzetnike ide do 500.000 dinara. Za pravna lica, kazne se kreću od 300.000 pa do čak 2.000.000 dinara.
Prema analizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), oko 17,2 odsto preduzetnika i firmi u Srbiji nije registrovano, a među njima su i prodavci sa Instagrama i Fejsbuka koji preprodaju robu, ili žele da unovče svoj ručni rad. Ipak, neki stručnjaci smatraju da bi Zakon u neku ruku trebalo da bude fleksibilniji, barem za početnike, piše Telegraf Biznis.
Ananas: Miškovićev Amazon za Srbe od 100 miliona €
Dodaj komentar