Neobjašnjivi zvukovi u domovima, poput pucketanja, šuškanja, lupanja, lako mogu da uplaše većinu ljudi. A kada tome dodamo i neobične pojave na predmetima, stvarima ili zidovima, onda se oko svega stvara misterija.
Nešto slično se desilo u Obrenovcu u kući čije su vlasnice dve sestre Stupar.
Njihovi roditelji doselili su se u taj grad 1973. godine. Kuću su podigli 1977. U njoj su živeli svi dok im se ćerke nisu udale osamdesetih i napustile roditeljski dom. Tada Mirjana i Lazar Stupar ostaju sami.
Mirjana, izuzetno vredna žena i domaćica, nije bila zaposlena. Kućne poslove, poput brisanja prašine, usisavanja i kuvanja obavljala je svakodnevno.
A naročito je veliku pažnju posvećivala brisanju slike koja se nalazila iznad kreveta spavaće sobe. Reč je o Lazarevom portretu, koji je ona skoro svaki dan skidala, detaljno brisala i vraćala na zid.
Za Mirjanu njen suprug bio je sve na svetu. Bio je brižan suprug, otac i deda. Umro je 2014. godine, a Mira je nastavila svoju rutinu održavanja kuće naredne četiri godina koliko je još poživela.
Posle njene smrti, kuća je pripala ćerkama. Obe vezane za roditeljski dom, bile su u dilemi da li da je prodaju ili ne.
Nezaposlene u tom momentu, bilo im je teško da plaćaju dadžbine za još jednu kuću.
Sa druge strane, da bi je razdelile i napravile dva zasebna ulaza, trebalo im je dosta finansijskih ulaganja. Jedino logično rešenje bilo je da kuću prodaju.
Dosta dugo su razmišljale o tome. Kada su prelomile i rešile da kuću oglase na prodaju, pre fotografisanja rešile su da urade jedno generalno sređivanje. Čistile su redom sve sobe, a kada je na red došla spavaća, skinule su Lazarev portret sa zida. I ostale su zatečene – na zidu se ocrtalo veliko srce.
Jedna od sestara, Slađana Stupar je rekla za K1 da je soba godinu dana pre toga bila okrečena.
– Posle majčine smrti često smo sliku skidale sa zida i brisale. I ne samo to, na spratu kuće mama nikad nije dozvoljavala da se jede ili puši. Gore nikad niko nije zapalio cigaretu, kako zavese ili zidovi ne bi upili boju nikotina – rekla je Slađana.
U kući nema kondenza i vlage. Nema male deca koja bi šarala po zidu. Sem sestara i njihove dece u tu sobu niko drugi nije ulazio.
– Skinuli smo i papir zalepljen na poleđini slike ne bi li našli nešto unutra, naravno ničeg nije bilo.
Sestre veruju da je to poruka njihovog oca da ih voli i da ne brinu što hoće da prodaju kuću i da im tim srcem otac i majka im šalju bezgraničnu ljubav, jer, kažu, racionalno objašnjenje nemaju.
Dodaj komentar