Psiholozi kažu da je ljubomora normalno osećanje koje se javlja zbog straha od gubitka partnera, ali kada je izražena i potpuno neosnovana, uništava vezu i brak.
U to sam se, na nesreću, uverila na sopstvenom primeru, započinje svoju priču tridesetjednogodišnja Ana R., koja je zbog ljubomore svog muža prošla kroz pravi pakao.
U početku je sve delovalo bezazleno, pomalo mi je i čak godilo, ali s vremenom se pretvorilo u noćnu moru. Peđa je, inače, vrlo zgodan, šarmantan i uspešan, ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bi morao da se plaši da ću ga ostaviti zbog drugog muškarca. Deluje vrlo samopouzdano, po njegovom nastupu i ponašanju nikada se ne bi moglo zaključiti da je nesiguran, ali to je, nažalost, samo privid.
Ljubav na prvi pogled
Zaljubili smo se jedno u drugo čim smo se ugledali, ubrzo smo otkrili da smo prave srodne duše, da imamo identičan pogled na svet, slična interesovanja i stavove. Međutim, posle nekog vremena primetila sam da mu se raspoloženje menja čim bih zastala da popričam s nekim drugarom, ali nisam tome pridavala veliku pažnju. Alarm mi se nije uključio ni kada bi me, kao, u šali, pitao koga gledam ako bih okrenula glavu na drugu stranu. Naša veza postajala je sve ozbiljnija a onda su se pojavile prve pukotine… Zahtevao je da mu uvek prijavim kuda idem i s kim se viđam, ljutio se kada sam poželela da izađem s drugaricama, mic po mic, polako me je izolovao pa sam svaki slobodan trenutak provodila s njim. Kada bismo otišli negde zajedno, samo je sevao očima prateći koga gledam i da li me neko posmatra. Potom su krenule svađe… “Misliš da sam slep? Onaj tvoj Rade, takozvani prijatelj, nije skidao oči s tebe. A ti, koketiraš, smeškaš se, zavodiš! Smanji malo doživljaj, devojka koja drži do sebe ne sme tako da se ponaša”. Naravno, suprotstavljala sam se, pravdala, objašnjavala, ljutito odlazila, govorila da više neću da ga vidim. Usledile su molbe i preklinjanja, obećavao je da se to više neće ponoviti, ali bila su to privremena zatišja. Pred sve veće bure…
Sudbonosno “da”
Sada znam da sam pogrešila što se odmah nisma pokupila i otišla. Bila sam ubeđena da će se Peđa promeniti. MORA shvatiti da sam samo njegova, da me drugi ne zanimaju, da je jedan jedini u mom životu. Kakva zabluda! Ali, volela sam ga, u svemu drugom bio je besprekoran, pa nisam oklevala ni sekundu kada me je zaprosio. Da, rekla sam, želim da budem tvoja zauvek, da s tobom imam decu, da živimo srećno do kraja života. Lepo smo se skućili, uskoro sam i zatrudnela, i Peđa je, reklo bi se, u tom periodu uspevao da obuzda svoju posesivnost.
Ptica u kavezu
Mali Petar bio je kruna naše ljubavi, preslatka bebica kojoj sam se sto posto posvetila, ali se nisam zapustila, naprotiv. Brzo sam povratila devojačku liniju i, da bih se malo očvrstila, odlučila sam da vežbam u teretani. Moj muž se tome odlučno usprotivio: “Šta će ti to? Nisi više devojka, sad si majka, koga bi da zavodiš?”. “Sebe”, odbrusila sam i s torbom na ramenu krenula prema vratima. Preprečio mi je put, nije mi dozvolio da izađem. Užasno smo se posvađali, ali na kraju sam popustila. Nije trebalo, kao što nije trebalo da kao bez duše jurim kući kad sam se posle porodiljskog vratila na posao.
Merio je svaki minut i ako se ne bih pojavila u vreme koje je on odredio kao “normalno”, nastao bi haos. Osećala sam se krivom za svaki pogled i osmeh koji mi je bio upućen, potpuno sam prekinula svaki kontakt sa starim drugarima, ali Peđi to nije bilo dovoljno. Nebrojeno puta uhvatila sam ga kako čačka po mom mobilnom, sada znam da nisam halucinirala kada bih ga na ulici spazila kako zamiče u neki haustor – on je mene zaista pratio!
Scene pred kolegama
U međuvremenu, moja karijera, uprkos tome što sam bila maksimalno posvećana detetu, naglo je uznapredovala, ali to je zahtevalo i odlazak na službena putovanja, ne često, najviše jednom mesečno, ali dovoljno da moj muž prosto izludi od ljubomore. No, plata mi je bila gotovo za polovinu veća pa je nekako progutao tu gorku pilulu. Međutim, to ga nije sprečavalo da me zove telefonom svakih dvadesetak minuta ili da se čak iznenada pojavi u hotelu u kojem bih odsela, praveći scene pred kolegama. Posle jednog takvog incidenta, shvatila sam da ne mogu više, ali nisam odmah podnela zahtev za razvod. Htela sam da sačekam da ta odluka potpuno sazri u meni, a ubrzala ju je jedna neočekivana ili možda sasvim očekivana situacija.
Ovo je kraj
Otišla sam na službeni put s kolegom radi potpisivanja ugovora koji je našoj firmi trebalo da donese veliki prihod. Tome je, kao i obično, prethodila mučna rasprava s Peđom i iz kuće sam izašla užasno napeta i nervozna, no, prijateljski razgovor u kolima malo me je opustio i oraspoložio. Posao smo završili na opšte zadovoljstvo i uveče smo izašli na večeru u lep restoran, sa odličnom hranom i vrlo prijatnom muzikom. Prihvatila sam kolegin poziv da plešemo, a onda je, možda zbog vina, ili ko zna čega, između nas nešto prostrujalo. Pogađate, završili smo u krevetu i ne kajem se zbog toga. Sutradan sam otišla kući rasterećena, Peđin podozrivi pogled uopšte me nije me doticao. Da, isključila sam telefon, dosta mi je praćenja i proveravanja. Da, izašla sam uveče, bilo je super, mnogo lepše nego kad sam s tobom. Nisam mu rekla da sam ga prevarila, ali ne bih negirala da mi je postavio direktno pitanje. Mirno sam mu saopštila da želim razvod, spakovala stvari, uzela dete i istog popodneva otišla kod mojih.
Bez suvišnih pitanja i objašnjenja
Možete reći šta god hoćete, čak i da je Peđa bio opravdano ljubomoran jer sam očito sklona “šaranju”. A nisam. Mislim da je konstantan pritisak učinio svoje, da sam jednostavno pukla. Ne, nisam nastavila vezu s kolegom iako je slobodan i želi da bude sa mnom. Peđa me moli da se vratim, tvrdi da će sve biti mnogo drugačije, ali znam da nije tako. Kraj našeg braka je definitivan i sada uživam u novostečenoj slobodi. Ne, nemam nikog pored sebe, treba mi samo mir. Znam da će se kad-tad u mom životu pojaviti neko ko će me voleti bez suvišnih pitanja, objašnjenja i prigovora.
Dodaj komentar