Imate osećaj da vam u poslednje vreme zvukovi iz okoline sve više smetaju? Ukoliko je u pitanju intenzitet buke koji je drugima potpuno podnošljiv (između 50 i 80 dB), a vama predstavlja pravu noću moru, pravi je trenutak da se zapitate da li možda imate neki zdravstveni problem.
Ukoliko se uz preosetljivost na buku jave simptomi poput palpitacije srca ili jakog znojenja, definitivno bi trebalo što pre da se obratite lekaru.
Oblici preosetljivosti na buku
Hiperakuzija
Huperakuzija predstavlja najučestaliji oblik preosetljivosti na buku. Reč je o opštoj i nespecifičnoj netoleranciji na buku, a nastaje kao posledica nepravilne obrade i pogrešne interpretacije zvukova u mozgu. Čak i zvukovi koji predstavljaju tihi nivo buke, za obolele osobe mogu postati problem. Osoba više nije u mogućnosti da filtrira pozadinsku buku, te saobraćajna gužva ili buka iz komšijskog stana postaju izrazito neprijatne.
Fonofobija
U ovom slučaju postoji pravi strah od zvukova i pojedini zvukovi izazivaju anksioznost kod obolele osobe. Buka se povezuje s ranijim iskustvima i događajima koji su kod osobe budili stid ili strah. Kod fonofobije je fokus uvek prvo na psihoterapijskom tretmanu.
Mizofonija
Mizofonija podrazumeva pojačanu osetljijvost na određene zvukove. Ako se naježite kada čujete zvuk škripanja krede po tabli, pucketanja zglobova ili lomljenja stirpora – u pitanju je mizofonija, odnosno averzija prema tim zvukovima. Uzrok ovog fenomena je uglavnom nepravilna obrada signala u mozgu.
Rekrutman
Iako zvuči neobično, osobe sa oštećenim sluhom mogu biti osetljive na buku. Naime, najčešće se dešava da osoba ne reaguje na veoma tihe zvukove jer ih više ne registruje. S druge strane, osoba nije u stanju da priguši veoma glasne zvukove, te oni deluju glasnije i izazivaju neprijatnost.
Uzroci, simptomi i lečenje preosetljivosti na buku
Hiperakuzija, kao najčešći oblik osetljivosti na buku, i dalje nije dovoljno istražena. Jasno je da nastaje kao posledica nepravilne obrade i interpretacije slušnih signala u mozgu. Često se javlja udružena sa tinitusom (zujanje u ušima), a ponekad prati specifična stanja, poput traumatične povrede mozga, migrene, epilepsije, lajmske bolesti, multiple skleroze, PTSP (postraumatski stresni poremećaj), depresije…
Kvalitet života obolele osobe evidentno opada, jer joj regularni zvukovi iz okoline izazivaju napetost i neprijatnost, što se dalje može ispoljiti u vidu rasta krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, pojačanog znojenja, razvoja razdražljivosti ili čak napada panike. Simptomi se najčešće javljaju postepeno, te ih osoba u početku ignoriše ili pripisuje pojačanom stresu (koji zaista može biti okidač za preosetljivost na buku). Međutim, kako se stanje pogoršava, simptome je nemoguće ignorisati i osoba prolazi kroz pravu noćnu moru. Simptomi se mogu povući sami od sebe, ali neretko traju mesecima, godinama ili čak čitav život.
Kada je reč o tretmanu, uglavnom se pristupa postepenom privikavanju, kako bi se uspostavila ravnoteža prilikom slušne obrade podataka. Iako mnogima deluje kao jedini izlaz, potpuno izbegavanje buke će samo pogoršati problem jer se na taj način pojačava osetljivost. Naravno, od preglasne i štetne buke bi se uvek trebalo zaštititi.
Ako je osetljivost na buku udružena s nekom drugom dijagnozom, terapiju bi trebalo prilagoditi. U većini slučajeva se u ceo proces uključuje i psihoterapija, za sveobuhvatni pristup. Ukoliko se preosetljivost na buku povezuje sa infekcijama ili drugim fizičkim bolestima, terapija se prepisuje za postojeća oboljenja ili se preporučuje upotreba slušnih aparata. Za postizanje najboljih rezultata je veoma važno aktivno učešće pacijenta, koji je spreman da prođe kroz neprijatne tretmane, sesije i izlaganja, zarad oslobađanja od primarnog zdravstvenog problema.
Kada se obratiti lekaru?
Promene sluha mogu biti indikator ozbiljnih bolesti. Svaka promena koja je prisutna duže od nekoliko dana zahteva lekarski pregled, bez obzira da li se radi o slabljenju sluha, bolu, pritisku i trnjenju u ušima, pojavi zujanja ili preosetljivosti na buku.
Ako pored promena u načinu na koji čujete primećujete i probleme sa spavanjem, glavobolje, pad koncentracije, nesigurnost u hodu i vrtoglavice, mučnine i povraćanje, rast telesne temperature i pojačano znojenje – vreme je da posetite lekara. Navedeni simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije bolesti, a adekvatna terapija može poboljšati stanje i simptome dovesti pod kontrolu.
Ukoliko ste preosetljivi na buku i prepoznajete neke od navedenih simptoma, obratite se otorinolaringologu. Ako nemate svog lekara specijalistu, dovoljno je da pretražite “orl Novi Sad” i Google pretraga će vas odvesti do najbližeg i najposećenijeg lekara u vašem gradu.
Kada je u pitanju prevencija, važno je da se prvi simptomi ne zanemaruju, čak i ako su veoma blagi. Trudite se da izbegavate stres jer pojačan stres ponekad može biti okidač za razvoj preosetljivosti na buku. Jasno je da je u današnje vreme nemoguće potpuno izbeći stres, pa se preporučuje redovna relaksacija, bilo da je u pitanju meditacija, joga ili opuštanje uz dobru knjigu ili muziku. Posle svake izrazito stresne situacije bi trebalo da usledi psihoterapija, jer se naše telo često bori sa psihičkom traumom pokazujući fizičke simptome. Brinite o svom fizičkom i mentalnom zdravlju, ne zaboravite redovne kontrole i obavezno se obratite lekaru čim primetite promene u načinu na koji funkcionišete.
Dodaj komentar