Veliki srpski glumac Vlasta Velisavljević preminuo je danas u bolnici „Dragiša Mišović“ od posledica koronavirusa u 95. godini života.
On je hospitalizovan pre desetak dana i bio je priključen na raspirator. Vlasta se, inače, vakcinisao protiv koronavirusa 21. januara ove godine.
Vlastimir Vlasta Velisavljević je rođen 1926. godine u prestonici Kraljevine Jugoslavije.
Glumom je počeo da se bavi sa 14. Ostvario je oko 350 uloga na filmu pozorištu i televiziji. Tri puta se ženio.
Kada je imao samo 17 godina, tokom Drugog svetskog rata, bio je u koncentracionom logoru Dortmund Herde u Nemačkoj, a potom je od 1950. godine tri godine proveo najpre u zatvoru na Banjicu pa na Golom otoku zbog druženja sa Slovencem Dušanom Majcenom, pukovnikom JNA i načelnikom katedre na Višoj vojnoj akademiji koji je bio staljinista, piše Danas.
Bio je deo stalne postave kultne predstave „Buba u uhu“ koja se igra četiri decenije u njegovom matičnom teatru. Prvi put je zaigrao u pozorištu „Roda“ Gite Predić, Nušićeve ćerke, a glumački zanat pekao je kod, kako je govorio, „vrhunskog juvelira“ Mate Miloševića, u čijoj je klasi stasala zlatna generacija glumaca – Pepi Laković, Olivera (Marković), Olgica Stanisavljević, Đuza (Stojiljković), Deba (Popović), Mika Vitorović.
„Nažalost, ostao sam sam iz te klase“, izjavio je pre nekoliko godina Velisavljević.
Glumio je u velikom broju predstava u JDP, BDP, Ateljeu 212, Pozorištu na Terazijama, Zvezdara teatru, među kojima su „Hamlet“, „Uobraženi bolesnik“, „Sumnjivo lice“, „Ne šetaj se gola“, „Hitler i Hitler“, “Gospođa ministarka”, “Kad su cvetale tikve”…
Među filmskim I serijskim ostvarenjima u svojoj karijeri takođe ima veliki broj uloga. Neki od naslova su “Orlovi rano lete”, “Na slovo na slovo”, “Diplomci”, “Majstori”, “Kamiondžije”, “Pozorište u kući”, “Grlom u jagode”, “Tesna koža”, “Braća po materi”, “Bolji život”, “Otvorena vrata”, “Gore dole”, “Pljačka Trećeg rajha”, “Ivkova slava”, “Naša mala klinika”, “Ulica lipa”, “Montevideo bog te video”, “Vojna akademija”…
Pre tri godine dobio je priznanje za doživotnog počasnog člana Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
“Ja sam navikao da rintam i onda mi to ne pada teško . Glupo je da kažem da je to rekreacija jer se zamorim ali je pitanje da li bih mogao da živim bez tih mojih predstava i, naravno, mog ribolova”, rekao je pre pet godina.
U intervjuu u aprilu prošle godine, na pitanje kako provodi vreme u karantinu rekao je: “Pa, nisam provodio, šta sam provodio, gubio sam vreme. Šta da radim. Izgubljeno vreme, nešto ste hteli, nešto ste mogli ali niste, izgubili ste to i dobili ovo što sad imamo”.
Dodaj komentar