Posle dve nedelje spekulacija o njegovom zdravstvenom stanju, predsednik Tanzanije Džon Magufuli preminuo je u 61. godini, saopštila je potpredsednica države.

Opozicioni političari su ranije tvrdili da je Magufuli zaražen korona virusom, ali do sada te informacije nisu potvrđene.

Neobični postupci predsednika Tanzanije, u vezi sa pandemijom korona virusa stavilo je tu afričku državu u žižu svetske javnosti.

Magufuli, kao jedan od najnekonvencionalnih lidera u regionu, služio je drugi mandat, ali uz dosta prigovora opozicije o prevari i zastrašivanju.

Kada se Kovid-19 pojavio u Tanzaniji, predsednik Magufuli nije smatrao da ljudi treba da ostaju kod kuće. Želeo je da idu u crkve i džamije i da se mole.

„Korona virus je đavo i on ne može da preživi u telu Hrista… Istog trenutka će izgoreti“, izjavio je 22. marta Magufuli, inače predani hrišćanin, stojeći ispred oltara crkve u Dodomi, glavnom gradu Tanzanije.

U kasnijim govorima je bio protiv socijalnog distanciranja i nošenja maski, a doveo je u pitanje i efikasnost testiranja, poslavši razne životinje i voće da budu testirani na virus. Rezultat testova je, kaže, bio pozitivan za papaju, prepelicu i kozu,

• Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
• Lajv Ejd i „Za milion godina“ 35 godina kasnije: Muzikom u pomoć
• Rudar iz Tanzanije postao milioner preko noći

Nešto kasnije je istakao da ne može da odobri ekonomsko zatvaranje, oštro kritikujući okolne zemlje koje su to odobrile.

Iako bi mnogi odbacili Magufulijev pristup kao suviše ekscentričan, sve to je karakteristično za njegov stil borbe.

Kada je u oktobru 2015. godine – na 56. rođendan – prvi put proglašen za predsednika, delovao je kao tip osobe koja je Tanzaniji potrebna – sposoban predsednik kog nije moguće potkupiti.

Smatralo se da bi njegova usmerenost na postizanje rezultata mogla da bude primenjiva i u drugim afričkim državama, koje često imaju problem sa načinima vladanja.

Već prvog dana predsedničkog mandata Magufuli je poslao oštru poruku da neće tolerisati odsustvo u državnoj službi, što je bila hronična pojava.

Posetio je Ministarstvo finansija i raspitivao se o tome gde su zaposleni koji nisu u svojim kancelarijama.

Takođe, napravio je čistku plata iz državne kase hiljadama takozvanih „radnika duhova“, odnosno nepostojećih zaposlenih, a i javno je otpustio zvaničnike za koje se smatralo ili da su korumpirani ili da ne rade posao dovoljno dobro.

Ponekad je čak to radio uživo u televizijskom programu.

Prvi put posle 54 godine je otkazao proslavu Dana nezavisnosti i time zatvorio slavinu za izdatke koje je smatrao rasipničkim.

Umesto proslave, naredio je javno čišćenje otpada, kada je i sam zasukao rukave i skupljao otpatke oko zgrade Predsedništva.

• Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
• NBA šampion od 130 miliona dolara koji je mogao da postane sveštenik
• Vespe, bokseri i mladi – kako je izgledao afrički šik tokom pedesetih

Tokom prve godine Magufulijevog predsedničkog mandata, takav pristup mu je doneo brojne pohvale, usled čega je na Tviteru nastao hešteg #štabiMagufuliuradio.

Dok se nekim postovima ismevala stroga politika koju je predsednik vodio – na primer:

„Upravo sam hteo da kupim rernu i onda sam se zapitao #štabiMagufuliuradio“, sa fotografijom šerpe koja je postavljena iznad sveća – bilo je i onih koji su na taj način pozivali da i drugi afrički lideri da oponašaju njegov način vladanja.

Držeći govor na Univerzitetu u Dar Es Salamu 2017. godine, profesor iz Kenije je čak tražio „magufulizaciju“ Afrike.

Međutim, od samog početka je takođe bilo jasno da njegova vladavina ima i mračniju stranu i da će određeni njegovi potezi polako smanjivati demokratski prostor u Tanzaniji.

Rep pesma koja se obistinila

U januaru 2016. godine, tek dva meseca po počektu Magufulijevog mandata, njegova administracija objavila je da državna televizija više neće uživo prenositi sednice parlamenta, kao meru smanjenja troškova.

Opozicija je to doživela kao cenzuru, jer je to bio jedan od malobrojnih načina na koje je mogla da pozove vlast na odgovornost.

Planirala je demonstracije protiv ukidanja prenosa, a vlast je na to odgovorila zabranom svih protesta.

Drugi primer takve cenzure bila je Magufulijeva reakcija na pesmu popularnog tanzanijskog repera Nej Va Mitega iz 2017. godine – istog dana kada je pesma objavljena muzičar se našao u pritvoru.

„Da li sloboda izražavanja još postoji u ovoj zemlji“, repovao je umetnik oštrog glasa, čije pravo ime je Emanuel Elibariki.

„Šta ako progovorim, a posle se nađem u Centralnoj [policijskoj stanici]?

„Postoje li vođe koje donose glupe odluke? Postoje!

„Ima li ljudi kojima nedostaje [bivši predsednik] Džakaja Kikvete? Ima!“

Optužen je za uvredu predsednika i blaćenje vlasti. Strah o kome je pevao, obistinio se – bio je zadržan u Centralnoj policijskoj stanici u Dar Es Salamu, na koju se odnosio stih njegove pesme.

Iako je predsednik Magufuli naredio da Nej Va Mitego bude pušten samo dan kasnije, preporučio je da pesma treba da se prepravi tako da uključuje stihove i o drugim problemima u društvu, kao što su poreske prevare.

Magufulijeva administracija nastavila je da uvodi mešavinu hrabrih i neobičnih odluka, donoseći nove zakone sa namerom da se povećaju prihodi od multinacionalnih rudarskih kompanija.

Na primer, kompanija Akejša majning – ćerka-kompanija kanadskog Berik golda – dobila je 2017. poreski nalog za plaćanje neverovatnih 190 milijardi dolara, zbog nameta na prihode za koje je država tvrdila da ih ova firma duguje, iako je ona poricala da je napravila bilo kakav prekršaj.

Kao deo poravnanja Berik gold je naposletku prihvatio da plati 300 miliona dolara, pošto je otkupio Akejša majning.

• Ponovo nevine – sudanske neveste i žensko obrezivanje
• Dvanaestogodišnjakinja iz Kenije prisiljena da se uda dva puta za mesec dana
• „Ne vraćaj se kući, ubiće te zato što si gej“

Obrazovana je nova kompanija, Tviga minerals, kao zajednički poduhvat sa tanzanijskom vladom, u kojoj je država vlasnik 16% udela.

Berik gold i tanzanijske vlasti su se takođe dogovorile da dele neodređene buduće finansijske prihode od rudnika, sa udelima u deobi od po 50%.

Kontroverznih mera je bilo i kasnije – na primer, sporna naredba da tanzanijske učenice koje zatrudne ne smeju da se vrate u školu čak ni nakon porođaja.

Zatim je 2018. godine donet zakon po kom se kažnjava svako ko dovede u pitanje zvaničnu statistiku, čime je država postala jedini upravnik i nadzornik svih podataka.

Svetska banka je ove promene opisala kao „duboko zabrinjavajuće“.

Pokretanje saobraćaja u Tanzaniji

Međutim, kritičari se slažu da je Magufuli doprineo razvoju Tanzanije tokom proteklih godina, pre svega investicijama u nekoliko velikih infrastrukturnih projekata.

Tu spadaju pravljenje železničke pruge radi povezivanja zemlje sa susednim državama u regionu, proširenje glavnih auto-puteva, kao i izgradnja autobuskog sistema za brzi prevoz, u okviru privrednog središta Dar Es Salama.

Takođe je povećao proizvodnju električne energije na mreži, usled čega se smanjila potreba za štednjom struje.

Oživeo je i nacionalnu avio-kompaniju, Er Tanzanija, kojom upravlja država.

Ova kompanija, izmučena godinama dugovanja i lošeg upravljanja, praktično je bila ugašena kada je Magufuli postao predsednik, sa samo jednim avionom u floti.

Predsednik je imenovao nove članove odbora i novog izvršnog rukovodioca kompanije, koja je zatim kupila šest novih aviona, a i uključila druge koji su bili na održavanju.

Vođa ove istočnoafričke države uveo je i besplatno obrazovanje u javnim školama za sve Tanzanijce, zaključno sa četvrtom godinom srednje škole.

„Informacioni mrak“ u vezi sa korona virusom

Poslednjih meseci, međutim, Magufulijevo postupanje u vezi sa pandemijom korona virusa donelo je dodatnu međunarodnu pažnju njegovom načinu upravljanja.

Nakon prvog slučaja 16. marta, jedino su škole i obrazovne ustanove odmah zatvorene.

Bilo je potrebno oko mesec dana da se uvedu druga ograničenja, kao što je ukidanje sportskih događaja i zatvaranje granica.

Autobusima i drugim vrstama javnog prevoza prevozilo se manje putnika i bio je ograničen broj ljudi u kafanama i restoranima.

Ali Matšidiso Moeti, direktorka Svetske zdravstvene organizacije za Afriku, optužila je Tanzaniju da je previše spora u zaustavljanju širenja virusa.

„Primetili smo da je u Tanzaniji bilo potrebno neko vreme da se uvede fizičko distanciranje, uključujući i zabranu masovnih okupljanja.

Smatramo da su to verovatni faktori koji su doveli do ubrzanog povećanja broja slučajeva u toj zemlji“, izjavila je Moeti u aprilu.

• Klimatske promene prete da unište svetsku kulturnu baštinu u Africi
• U fotografijama: Napušteni kamenolom kao turističko čudo Nigerije

Pijace i druga radna mesta ostala su otvorena, kao i verski hramovi.

„Prošli smo kroz razne virusne bolesti, uključujući HIV i boginje. Naša ekonomija mora da bude na prvom mestu. Ne sme da se uspava… Život mora da ide dalje“, izjavio je Magufuli.

„U godinama koje su pred nama, ljudi će ovde će dolaziti iz [drugih] afričkih zemalja da kupuju hranu… Te zemlje će ispaštati zbog toga što su ugasile sopstvenu privredu.“

Početkom juna, Magufuli je proglasio da se Tanzanija „oslobodila korona virusa“, a Ministarstvo zdravlja je takođe objavilo zatvaranje centara za lečenje korona virusa i izolaciju obolelih, koji su bili otvoreni širom zemlje.

Imajući u vidu da je Tanzanija u maju prestala da objavljuje brojeve slučajeva korona virusa, teško je proveriti koliko je pristup te zemlje bio uspešan.

Bilo je 509 slučajeva zaraze kada je 29. aprila objavljen poslednji rezultat.

„Zemlja funkcioniše u informacionom mraku“, nedavno je prokomentarisao tanzanijski analitičar Ejdan Ejakuze.

Čini se da bolnice širom države normalno funkcionišu, iako nezavisni mediji i nevladine organizacije, zbog ograničenog pristupa, nisu bili u mogućnosti da to i sami provere.

Lekari su u julu izjavili za BBC da bolnice nisu pretrpane i nadvladane situacijom.

„Znam šta znači biti siromašan“

Magufuliju je bilo važno da se bori protiv virusa na sopstveni način i da ne potpadne pod uticaj postupaka drugih regionalnih i međunarodnih lidera.

A u vladanju se ugleda na prvog predsednika Tanzanije, Mvalimua Džulijusa Njererea, koji je uvek bio nepopustljivo nezavisan.

„Otac naše nacije nije neko kome je moglo da se naređuje i da mu se govori šta da radi.

Oni koji smišljaju takva pravila [zatvaranje države] navikli su da izdaju direktive kakve je otac naše nacije odbijao“.

Ova Magufulijeva izjava odnosila se na Njerereovu naviku da odbija savete zapadnih zemalja u koje, kao verni socijalista, nije imao poverenja.

Magufuli je odrastao tokom Njerereove vladavine, u selu u okrugu Čato na severozapadu zemlje, uz obalu Viktorijinog jezera.

Kaže da je njegovo skromno poreklo inspirisalo njegovu želju da radi za tanzanijsku javnost.

• Genocid u Ruandi: „Ja sam majka – a ubijala sam roditelje neke druge dece“
• Genocid u Ruandi: Kako je Kako je Felisijen Kabuga 26 godina izbegavao hapšenje

„Naša kuća bila je koliba od sena i slame, a ja sam, kao i mnogi drugi dečaci, dobio zadatak da čuvam stoku, kao i da prodajem mleko i ribu, da bih izdržavao porodicu“, rekao je 2015. godine, tokom izborne kampanje.

„Znam šta znači biti siromašan. Boriću se da povećam blagostanje ljudi“, dodao je.

Po završetku školovanja, godinu dana je radio kao nastavnik matematike i hemije u srednjoj školi, pre nego što se vratio daljem obrazovanju.

Nekoliko godina je radio kao industrijski hemičar, a zatim je 1995. godine podneo ostavku, da bi se kandidovao za člana parlamenta u svom okrugu Čato.

Pošto je u tome uspeo, brzo je napredovao do imenovanja za zamenika ministra za javne radove.

Ministarka istog ministarstva, Mama Ana Abdala, kaže da je ubrzo postao očigledan njegov pristup „bez glupiranja“, koji je usredsređen na efikasnost i rezultate.

Tokom prve godine na tom radnom mestu, uspeo je da izvrši pritisak da se završi izgradnja puta koja je dugo bila odlagana.

„On je osoba za koju deluje da želi da ostavi trag i baštinu… To mu je u karakteru, on želi da osigura da se stvari urade valjano“, kaže ona.

Magufuli je već 2015. godine hteo da se kandiduje za predsednika.

Smatra se da je jednoglasno određen za kandidata stranke Čama Ča Mapinduzi, koja je tada bila na vlasti već 54 godine.

Analitičari tvrde da to što njije imao političku podlogu i bazu sigurnih glasača nije bilo doživljeno kao prepreka, već kao prednost, jer za razliku od nekih njegovih savremenika, njegovo ime nije bilo povezivano sa korupcijom.

Predsednički izbori 2015. godine bili su najneizvesniji u istoriji Tanzanije, ali je Magufuli uspeo da pobedi, osvojivši 58 odsto glasova.

Dobijali su pretnje jer su javno govorili

Dok se u Tanzaniji približavaju novi predsednički izbori, pozivi drugim vođama u regionu da oponašaju Magufulijev stil vlasti odavno su iščileli.

Suočio se sa kritikama političkih protivnika, građanskog društva i zemalja Zapada, koje tvrde da vrši represiju nad opozicijom, ograničava slobodu medija i ucenjuje i iznuđuje strane kompanije.

Međutim, malo je verovatno da su Magufuliju smetale takve osude, kao predsedniku koji je sebe često prikazivao kao nepokolebljivog afričkog nacionalistu i predanog katolika, koji bije bitke protiv stranih sila čiji je cilj da iskoriste zemlju.

Veoma mali broj ljudi u Tanzaniji mu se suprotstavio, a za neke među onima koji jesu, posledice su bile teške.

Predsednikovi ukazi često su konačni, kaže Zito Kabve, jedan od vođa opozicije, koji je od 2016. uhapšen barem desetak puta.

„Država želi da ćutimo, prete nam. Najbolje oružje kojim raspolažemo je da budemo još glasniji i radikalniji“, izjavio je Kabve u julu za agenciju AP.

Glavni kandidat opozicije na predstojećim izborima je Tundu Lisu iz stranke Čadema, koji je preživeo atentat 2017, posle čega mu je bilo potrebno skoro tri godine lečenja i oporavljanja, u bolnici u inostranstvu.

Niko nije osuđen zbog neuspelog atentata, a o policijskoj istrazi nema novih informacija.

Izborna komisija je početkom godine na sedam dana zabranila Lisuu da vodi kampanju, zbog navodnih etičkih prekršaja u vezi sa komentarima koje je izneo protiv predsednika.

Dok je Magufuli s jedne strane branio i obuzdavao osporavanje svog autoriteta, s druge strane je bio voljan da razgovara neposredno sa građanima i da čuje šta oni misle.

Krajem jula odlučio je da se sa jedne državne sahrane vrati automobilom, umesto avionom, kako bi usput mogao da se zaustavlja i da sasluša brige prisutnih posmatrača.

Zaustavio se u Mkurangi i saslušao probleme lokalnih stanovnika – probleme oduzete zemlje, bračne probleme, probleme oduzimanja nasleđa ženama, problem škole u kojoj nema klupa.

Predsednik je nastojao da pronađe rešenja, uključujući i prikupljanjem novca na licu mesta.

Jedan stranac koji je u Tanzaniji radio u multinacionalnoj telekomunikacionoj kompaniji kaže da mu se čini da neki građani Tanzanije iskreno vole predsednika koji je delotvoran i ostvaruje ciljeve.

Formalno takmičenje za predsedničko mesto u suštini je završeno ubedljivom pobedom Magufulija, koji je prema zvaničnim rezultatima osvojio 84 odsto glasova.

Uprkos prigovorima opozicije da su izbori namešteni, što državni zvaničnici negiraju, zakoni Tanzanije ne dozvoljavaju da se rezultati predsedničkih izbora osporavaju nakon što izborna komisija proglasi pobednika.

Takođe, opoziciji je zabranjeno održavanje protesta u javnosti, a njihove vođe su uhapšene.

Predsednik je obećao da će nastaviti sa razvojem države.

„Sada kada su izbori završeni, vreme je da se radi“, rekao je Magufuli posle proglašenja njegove pobede.

Međutim, ako se način vladanja ne promeni posle njegove smrti, neki aktivisti opozicije, nezavisni novinari i kritičari, strahovaće za svoju sudbinu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]