Priča o svešteniku čije propovedi na društvenim mrežama prati stotine hiljada ljudi. Svojim govorom, primerima i svakodnevnicom dugogodišnje službe doprinosi da bolje razumemo stvarnost i pravoslavnu veru. Pokretač je brojnih humanitarnih akcija i svojim rečima podstiče na razmišljanje.
O suštini, prašini, smislu, porodici, deci i ljubavi govorio je otac Predrag Popović, sveštenik Srpske pravoslavne crkve i influenser goporio je u Jutarnjem programu RTS.
– Naš život stalno se vraća na suštinu. Isplivavanje iz suštine, je ulazak u formu, koja nam donosi prašinu u oči. Zaustavlja nas, usporava kroz život i vraća. Imamo najlepše, najsrećnije događaje u našem životu, rođenje deteta, dečje rođendane, slave… mi smo ljudi sa Balkana. Volimo da se veselimo, da slušamo muziku – rekao je otac Predrag.
Šta je liturgija, šta je slava?
– Pojedemo, popijemo, pevamo i sve to nekako rađa život i čini radost. Suština liturgije jeste radost, suština života jeste radost. Onda dođemo do trenutka kada je čovek mlad pa se malo osili, misli da u životu može mnogo više.
Po strani ostavi neke suštinski važne stvari, odmahne rukom na roditeljske savete, na dedine ukore….a kada umre deda ili neko bližnji, shvatiš da bi dao sve, samo da si ponovo sa nekim od njih. Opet nas život vrati na suštinu – napominje otac Predrag.
Ističe da se mi redovno restartujemo, da nas gospod nekako vraća na fabrička podešavanja. Ljudi su danas čudo, oguglali su i za neke stvari ih je baš briga.
U današnje vreme ljudi su skloni da veru posmatraju kao kantar. Sa jedne strane imamo dobre stvari koje činimo, sa druge strane loše i zapovesti koje to sude i procenju.
– Lakše je da ja kažem ima deset božih zapovesti i ja poštujem sedam i idem u raj. Izaberem koju ću zapovest da poštujem, koju neću i tražim lak put kroz život. Gospod nam je ostavio liturgiju kao početnu vrednost i krajnju vrednost, a to je zajednica sa njim samim. Koliko god da smo mi dobri ili loši, sve se na kraju završava smrću – rekao je otac Predrag.
Jedan jorgan je recept za ljubav
– Ako ne vežem ljude koje mene prate za Hrista, sa mojom smrću sve će to pući kao balon. Znači, moja uloga kao roditelja ili duhovnog roditelja jeste da ljude vežem za nebo, jer ja sigurno idem u zemlju. I ja gledam da sebe vežem za nebo – rekao je otac.
Ističe, da ako to ne možete da uradite tako što ćete, onako, forme radi reći „e, znaš šta, ja ovo hoću, ovo neću“.
Čovek treba da se trudi da, kada dođe kući, prećuti. Žena mužu, muž ženi. Podjednako.
– Čovek treba da prećuti ženi! I muž ženi i žena mužu! Jedino je ljubav važna. Recept za ljubav je jedan jorgan i hladna soba. Da osete bliskost. Kada je soba hladnija, ti se posvađaš sa ženom ali kada je hladno, vi se opet zbližite. Što bi rekao naš narod – jorgan miri sve…
Nema tu ličnost, nema pol. U carstvu nebeskom nećemo imati pola, anđeli nemaju pola. Ljubav je najvažnija, to je apostol Pavle rekao, vera, ljubav i nada, to su vam najvažnije vrline od kojih je ljubav najveća. I svaka, je, i humanitarna akcija, i milost, i bilo koja vrlina, ako nije protkana ljubavlju, to je greh.
– Mnogi ljudi koji vode humanitarne akcije kao neki vid marketinga,ponekad peru svoju savest, reklamiraju se kao da su dobrotvori, humanisti.To je gordost. Nije to zaista iskrena želja nekome da pomogneš. Sve mora da bude protkano ljubavlju da bismo napredovali. A to nije lako -navodi otac Predrag.
Skoro sam bio kod mojih parohijana, koji su tražili da im se kuća osvešta…
– U suštini, braka jeste ljubav, opraštanje i normalno je da se ljudi posvađaju. To je sasvim u redu. Skoro sam bio kod mojih parohijana, koji su tražili da im se kuća osvešta. Odmah sam shvatio o čemu se radi, jer je najlakše reći da je neko bacio magiju na kuću ili uradio nešto zbog čega se ukućani svađaju. Mogu da osveštam kuću i danas i sutra i prekstra, ali ukućani su ti koji treba da nađu način funkcionisanja u svojoj kući – rekao je otac.
Otuđenje i korišćenje telefona
– Ako malo odete u svet, vidite da otuđenje više nije proces, nego je konačna stvar. Dižu se ego i gordost u nebesa. Kroz lenjost, kroz sve što nam je dostupno.
Pa onda program na televiziji ili na internetu, koji je zanimljiv, često i od druženja. Sve je to otuđenje.Telefoni su nas unakazili, ali kako da živimo bez njih kada su svuda oko nas? Kako da nađemo meru i šta u sebi treba da pobedimo – napomenuo je otac Predrag.
Ističe, da prvo kod sebe treba da nađemo meru, da bi smo je odredili deci. Po onome što sam pratio, čini mi se da su najzavisniji od telefona ljudi koji imaju preko 50 godina.
Deca po čitav dan gledaju u telefon, pa deluje kao da su imali anamnezu. Jako je važno da mi kao roditelji sebe ograničimo, a onda i svoju decu.
Moramo da im dajemo alternativu, moramo da ih upišemo na sport, druženje…da sin izađe sa svojim ocem, ćerka sa majkom, da budu porodično, nedeljom na liturgiji.
Motivacija i život
– Uvek imamo borbu za nekom vrstom vlasti, moći, para. Međutim, deca koja dolaze rastu u senci svojih roditelja potpuno ležerno, bez ikakve motivacije. Sedam godina sam radio kao nastavnik, profesor i učitelj veronauke u školama i znam da je generacije koje dolaze, apsolutno nemoguće motivisati. Mi pravimo deci medveđu uslugu, uzimamo i više nego što nam je potrebno, jureći za formom umesto za suštinom. Suština života jeste jedan lep ljudski život, porodični život, kakav su imale naše bake i deke. I mi moramo da se vratimo tu – istakao je otac Predrag.
Borba i vaskrsenje
– U skladu sa onim što danas živimo, jeste i borba protiv, bluda, demona bluda, i raznih iskušenja, ali i pronalaženje mere u svim životnim stvarima. Svedok sam vaskrsenja mnogih ljudi i života.
Teško je osloboditi se neke zavisti, bilo da je to kafa, cigarete…”, napominje otac i dodaje da kroz liturgiju čovek dobija smisao, blagodat duha svetoga, koji će mu pomoći da se za to izbori. Recimo, ako ste bili na Ostrugu nekada, pa ste osetitili tu blagodat.
Ili kada odeš u crkvu, van i liturgije, van svega i osetiš taj mir. To je ono što nam je potrebno. Da se tome vratimo. Kroz to mi ćemo dobiti razlog i snagu da se izborimo sa svim tim.I zamislite kada mi decu svoju uvedemo u liturgijsku zajednicu.
Da li je post uzdržavanje od hrane
– Nikad nije bilo uzdržavanje od hrane, ja se nekad osećam kao nutricionista kada ljudi dođu da me pitaju kako da poste. Post znači odricanje, najmanje se tu radi o hrani. Mi danas imamo postan majonez, posnu pavlaku…Ali ako mi u tom postu čitamo psaltir ili jednu molitvu više, znači svako od nas bi trebao da ima jutarnju i večernju molitvu, kad ustane da se prekrsti i da kaže slava tebi Bože naš, slava tebi.
Ako nekome nešto prećutiš, ili učiniš dobro delo, onda post ima smisla. Post je tu s razlogom da nas menja, da čovek kada se završi post, bude bolji, a ne gladniji – rekao je otac Predrag Popović, sveštenik Srpske pravoslavne crkve, jutjuber i influenser.
Otac Predrag Popović potkačio sponzoruše:”Nek on vuče za tebe kad je konj, al jadan je takav život”
Izvor: RTS
Dodaj komentar