Predrag Peđa Marković (67), književnik, političar i član Krunskog saveta upoznao je posle ni manje ni više nego sedam godina braka svog 15 godina mlađeg tasta Vasu.
Vesna, 36 godina mlađa Markovićeva supruga, proslavila je juče svoj 31. rođendan i to je bio povod da njen otac, koji živi u Šapcu, kao i njene sestre po ocu, konačno upoznaju zeta i malenu Jonu, koju su Vesna i Peđa dobili 17. avgusta ove godine, piše Blic.
Presrećna Vesna je s ponosom objavila fotografije s rođendana.
– Moja prošlogodišnja rođendanska želja je ostvarena. Držimo je u rukama. Zahvalna za sve. Hvala svima na čestitkama – objavila je Vesna na Fejsbuku ispod fotografija na kojoj su ona, Peđa i beba sa njenim ocem, sestrama po ocu i njihovom decom.
Međutim, malo ko zna da su ove fotografije i ovaj dan doneli Vesni dvostruku sreću i slavlje – osim rođendana, proslavila je i Peđino upoznavanje sa njenim ocem i sestrama i to posle skoro sedam godina njihovog braka.
Vesnina porodica nije bila baš najsrećnija što se ona tog 26. decembra 2015, kada je imala svega 24 godine, udala za Peđu koji je imao ravno 60 godina.
Ipak, kako u životu sve legne, tako je i ovo došlo na svoje mesto, te su presrećni Markovići juče sa svojom mezimicom išli u Šabac i porodica je, konačno, bila na okupu.
Ljubavna priča ovog para je posve je neobična od samog početka. I nje tu stvar samo u razlici u godinama. Vesna je, suprotono uvreženom maniru u nas, zaprosila Peđu na njegov 60. rođendan 7. decembra 2015.
– Ja sam zaprosila njega. Na njegov 60. rođendan, iza ponoći. I mada su oči i osmeh jasno govorili – odgovorio je tek ujutru. A ako me pitate zašto sam ja njega zaprosila, a ne on mene, po prirodi sam takva da znam šta želim i da se uvek borim za ono do čega mi je stalo. Kada je o Predragu reč, posle našeg prvog susreta na koji sam kasnila 40 minuta (kao i uvek, džentlmenski me je dočekao uz osmeh) i koji se od običnog ćaskanja pretvorio u sudbinski susret, znala sam da je on taj sa kojim mogu svoj život da podelim „i u dobru i u zlu“ – ispričala je svojevremeno za „Kurir“ Vesna.
Venčali su se 26. decembra 2015. u tajnosti.
– Jedan od uslova bio je da izbegnemo javnost. Zato smo i odabrali 26. decembar. Trebalo je da sačuvamo tajnost samo nedelju dana, tokom božićnih i novogodišnjih praznika, i već bi svaka vest o tome izgubila ekskluzivu. Nema ničeg ekskluzivnog u vesti koja bi počela sa „krajem prošle godine…“. Zahvalni smo svima koji su nam to omogućili. I kumovima, i fotografu, i sjajnoj matičarki jer je javnost je za naše venčanje saznala tek krajem januara 2016, kad su jedne novine prenele moju objavu s društvnih mreža, na kojoj sam pored fotografije sa venčanja ispod zastave Srbije napisala „njegov grb, njegova zastava, njegova žena“ – rekla je tada Vesna i dodala:
– Meni je u stvari najteže bilo tih 15 dana pre venčanja. Ne znam kada sam imala veću tremu. Na kraljevskoj slavi 13. decembra, kada sam predstavljena i njihovim visočanstvima i patrijarhu. Na našoj slavi 19. decembra, kada smo prvi put zajedno sekli kolač – Predrag, njegov sin Jakov (iz prvog braka, prim. nov.) i ja. Ili na rođendanu njegovog prijatelja 20. decembra, u restoranu „Reka“. Ili odmah posle venčanja 9. januara na slavi kod Duška Kovačevića. Na tim događajima morala sam da se suočim sa ispitivačkim pogledima skoro celokupne kulturne, političke i crkvene elite. A već sam dobro znala da se Predrag pre toga nikada nije pojavljivao u javnosti ni sa kim stvarno bliskim, a kamoli sa nekim članom porodice.
Markovići, na čudo mnogih, su oduvek persirali jedno drugom, a to čine i dan danas.
– I mene je iznenadilo koliko skoro svi lako prihvataju činjenicu da nas dvoje, kao i tada i sada jedno drugom persiramo. Ljudi su odavno znali da je Predrag na „vi“ sa svima, osim sa onima koje poznaje duže od 30 godina i onima koje nimalo ne poštuje. U našem braku, to persiranje ima i dodatnu draž, ali je to naša privatna stvar – rekla je svojevremeno Vesna.
Supruga Predraga Markovića dete je „Oluje“ i ona je imala svega četiri godine kada je zajedno s ocem, dedom Kuzmanom i bakom Miljom, koja juče nije mogla da dođe u Šabac, s Banije krenula u izbegličkoj koloni avgusta 1995. put Srbije. Majka ju je ostavila.
– Kažu da prve događaje pamtimo tek u petoj godini života, „Oluja“ je onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo. Tih 17 dana obeležile su suze, granate, jauci majki koje su gubile i tek rođenu decu na prikolici. Gađanje i presecanje kolone, bolest, glad, strah… – ispričala je bila Vesna.
Dodaj komentar