Dobar dan, ja sam Milena, treba da idem u zatvor, ali ne znam šta sam uradila?

Pravosudni sistem u Srbiji je priča za sebe, a u njegove mračne tajne uverila se i Milena Pecarski iz Beograda. Ni kriva, ni dužna, ova Beograđanka je zamalo završila u zatvoru.

Osuđena u odsustvu

„Dobar dan. Okrivljena sam, treba da idem u zatvor, ne znam zašto, pa hoću da znam šta sam uradila?“

Tako je pre dve godine u Prekršajnom sudu Milena Pecarski (38) iz Beograda postavljala pitanje od šaltera do šaltera u nadi da sazna za koje delo joj preti kazna zatvora, kao i to kako je moguće da su je osudili u odsustvu jer je „nepoznata“ na adresi na kojoj stanuje poslednje četiri godine.

A da situacije bude još nelogičnija, ispostavilo se da je kazna napisana i pre nego što se dogodila!?

Igrom slučaja, a poučena iskustvom prijateljice koja je zbog neplaćene kazne od 5.000 dinara, bez najave i bilo kakvog obaveštenja, bila privedena na izdržavanje zatvorske kazne u ženskom zatvoru u Požarevcu, Milena je odlučila da proveri da li kojim slučajem ima neku neplaćenu kaznu.

I gle čuda! Ispostavilo se da „ima nešto“. Kada je ukucala svoje ime, prezime i matični broj na sajtu Prekršajnog suda pisalo je da je u maju 2018. godine donet tkz. prekršajni nalog, a da je u julu 2019. preinačen.

O čemu je tačno reč, u tom trenutku za Milenu je bila enigma.

– To je sve što je pisalo pored mog imena. Iz te druge informacije da je prekršajni nalog preinačen shvatila sam da je preinačen u kaznu zatvora, jer nema u šta drugo – započinje priču za „Blic“ Milena koja je i dalje u neverici.

Niko joj nije javio. Ništa joj nije stiglo. Kakav je prekršaj napravila – nije bilo poznato. A dodatnu konfuziju napravio je i podatak da je reč o „privrednom prekršaju“.

– To je prvo što me je zbunilo. Niti imam bilo kakvu firmu, niti sam povezana sa bilo kakvim privrednim subjektom, tako da ne postoji mogućnost da sam napravila bilo kakav privredni prekršaj kao fizičko lice. Drugo, nikada nisam bilo šta iz Prekršajnog suda primila, niti obaveštenje o nekoj kazni – sigurna je Milena.

Pravo u Prekršajni sud u Beogradu

Nakon prvobitnog šoka da uopšte postoji neka neplaćena kazna u njenoj glavi „motalo“ se milion pitanja o čemu je reč, prvenstveno „šta je to uradila“, a imajući u vidu da bi svakog trenutka policija mogla da zakuca na njena vrata, Milena nije časila časa i uputila se u Prekršajni sud.

Tada kreće takozvana avantura od šaltera do šaltera.

– Tamo su me, otprilike, svi gledali kao da sam pala sa Marsa. Pa, kao: „Šta želite?“, na šta sam odgovorila da želim da znam šta sam uradila. I tako sam ja odlazila od šaltera do šaltera, da bi me konačno uputili u kancelariju, gde nakon objašnjavanja sa gospođom ona napokon pronalazi broj mog predmeta – priča Milena i nastavlja:

– Onda je ona mene ubeđivala da nisam bila na adresi kada su mi slali nalog, jer na koverti piše „nepoznata na adresi“. Što je potpuni nonsens, jer za takvu formulaciju neko mora da otvori vrata poštaru i kaže ne poznajem tu osobu, ili ta osoba ne stanuje na navedenoj adresi. Što se u mom slučaju nije dogodilo.

A evo šta je „skrivila“

Međutim, ona i dalje ne uspeva da dobije informaciju šta je zapravo skrivila, jer da bi to saznala sledi poseban postupak dobijanja dozvole za uvid u spise.

Ipak, Milena se zainatila u svojoj borbi da sazna o čemu je reč i nakon ponovnog kruga od šaltera do šaltera, popunjavanja uplatnica i zahteva, sudija daje odobrenje za uvid u spise.

– Ispostavilo se da je reč o kazni za parkiranje od pre dve godine! Na slici moj auto, koji inače vozi moj prijatelj. Auto vidno parkiran kako treba. Ispod piše „vozilo parkirano na zelenoj površini, kazna 5.000 dinara.“ U pitanju je Vidikovac, nigde okolo nema zelene površine. Pritom, prijatelj nikada nije video niti zatekao kaznu na autu. Proveravam dalje papir, tj. prekršajni nalog, piše: „kazna uručena poštom, počinilac nije zatečen na licu mesta“. Naravno da nije uručena. Ništa nisam primila – uverava nas naša sagovornica.

A onda novi šok!

Na pitanje da li ima pravo na neki prigovor, rekli su joj da je rok istekao pre dve godine, da jedino ima pravo žalbe na to što je kazna preinačena zatvorom.

A onda sledi novi šok. Kako se ispostavilo sudeći po spisima, najpre je pokušana dostava kazne, a skoro mesec dana kasnije je učinjen prekršaj?!

– Dakle, ili ću platiti kaznu ili idem u zatvor. I platila sam. Međutim, tom prilikom vidim da piše da je komunalni policajac kaznu napisao 15. maja 2018, a prvo uručenje je pokušano 28. aprila. Tad mi tek ništa nije bilo jasno. Ali ni za to nisam mogla da pišem prigovor jer je, jelte, istekao rok – ističe Milena i dodaje:

– I onda su mi na šalteru rekli da čuvam tu uplatnicu jer je petak, pa će biti potrebno vreme da to banka uknjiži i da i dalje postoji mogućnost da policija zakuca na moja vrata, te ako se to dogodi ja im samo pokažem uplatnicu na kojoj inače nema podatka za šta konkretno sam uplatila 5.000 dinara. I baš sam juče proveravala, na sajtu i dalje stoji da je kazna preinačena zatvorom, tako da možda policija zaista dođe na moja vrata.

I tako, da sasvim slučajno nije proverila da li postoji neka kazna na njeno ime, sasvim slučajno i nenajavljeno Milena bi završila u zatvoru ne znajući zbog čega.

– Ali kako da odgovaram za nešto kada nisam dobila ni priliku da tu kaznu platim, kad mi nije stigla nikakva priznanica, kako zbog toga u zatvor? „Nije vam stigao prekršajni nalog niti rešenje o izvršenju? – Dešava se“. Kako? Lepo. Dakle, da. Bez ikakvog objašnjenja, bez ikakve informacije o tome „šta, kako, zbog čega“, neko može da bude priveden na izdržavanje kazne zatvora i iz svog stana odveden u zatvor – zaključuje sagovornica.