Šta su radile poznate zvezde pre nego što su postali slavni

Život piše romane. U retkim slučajevima to budu bestseleri. Neko je prosto samo rođen pod srećnom zvezdom, dok ostali moraju da oderu kožu s leđa kako bi dotakli zvezde. Kakva god da je situacija, veliki broj poznatih nekada su bili samo „obični“ ljudi koje smo sretali u komšiluku, javljali im se na ulici i stajali u redu u pošti zajedno sa njima.

Momčilo Bajagić Bajaga

„Prve pare sam zaradio pre nego što sam počeo da sviram, iako sam vrlo rano počeo da se profesionalno bavim muzikom. Recimo, još kada sam bio prvi razred gimnazije, imali smo neke bendove koji su bili, kako bih rekao, neprofitabilni i sećam se da smo kupili onu veštačku kinesku svilu, da smo je farbali u crno i prodavali u Knez Mihailovoj kao ešarpe. Te ešarpe su izgledale fenomenalno kada se ofarbaju i kada se ispeglaju, ali čim ih staviš, to se izgužva i ne liči ni na šta“

Andrija Milošević

Trenutno jedan od najpopularnijih glumaca na Balkanu je u mladosti prodavao novine kako bi zaradio za hleb.

„Bio sam jedno godinu i po dana u Podgorici u srednjoj muzičkoj gde sam bio teorijski smer, ali sam svirao klavir. Prvu godinu sam bio vrlo dobar, ali sam drugu popustio, počeo sam da bazam po ulicama i tako dalje. Tada sam radio kao kolporter, prodavao sam popularne novine “Podgorički grafiti”. Radio sam to sa drugovima, čak smo po stanovima išli. Tako smo malo zarađivali, za burek uglavnom.“

Ana Stanić

Ona je nedavno u intervjuu za Noizz rekla da je zaradila silne pare držeći časove latinskog.

„Pošto sam bila super đak, držala sam časove latinskog jednom momku koji je u prvom razredu gimnazije pao na popravni. Časove sam mu držala tokom letnjeg raspusta između mog trećeg i četvrtog razreda. Njegovi roditelji su držali restoran, a na časove sam svaki dan išla sam biciklom“.

Ivan Ivanović

Mnogima je poznat neverovatan put najpoznatijeg srpskog voditelja. On je još kao dete često išao u pozorište i želeo da postane glumac. Položio je prijemni za amatersko pozorište u „Krsmancu“, ali mu se nisu dopala pravila koja su tamo važila. Konkurisao je na FDU, ali nije bio primljen. Na kraju se odlučio za Pravni fakultet. Trinaest godina je radio u obezbeđenju i imao je veoma malu platu. U početku je sedeo na parkingu i čuvao kamione, a kasnije je postao lični pratilac Vilijema Montgomerija dok je bio ambasador Amerike u Beogradu. Tada je zarađivao 5.000 maraka mesečno.

Mina Lazarević

Proslavljena glumica je u ranim uzrastima počela da zarađuje tako što je držala časove klavira, solfeđa.

„Prve ozbiljnije časove davala sam već sa 14 godina, a učenice su mi bile sa akademije. Tek posle rada sa mnom položile su solfeđo, do tada su padale. Imala sam svoje metode kako da ih naučim, ja sam ruska klavirska škola, a njihov moto je besomučno ponavljanje“.

Marko Šelić – Marčelo

Za visprenog repera bez dlake na jeziku nikada ne biste rekli da je želeo da postane tattoo majstor. S obzirom na to da je i tetoviranje neka vrsta umetnosti, ne sumnjamo da bi se i u ovoj profesiji Marčelo sjajno snašao. On je u svojoj biografiji naveo da je u mladosti radio i kao šanker.

Branislav Lečić

Danas glumac i političar, ali nekada nije bilo ni blizu toga. Lečić je u mladosti često išao kod majčinih na Cer, gde je obavljao sezonske poslove. U svojoj biografiji ne krije da mu je bilo teško u periodu studiranja. Dok se nije osamostalio, radio je na građevini.

Deki Pantelić

Pre nego što je postao poznato TV lice, Deki je radio kao vozač u rentakar agenciji i u pekari. U interjvuu za magazin „Hello“ je povodom toga iskreno rekao:

„Kada želite što pre da dođete do novca i obezbedite sebi subotom i nedeljom izlazak u grad, normalno je da radite poslove koji vam sada možda ne bi prijali. Nije mi problem da bilo šta radim, ne stidim se nijednog posla, a moja supruga zna da mi kaže da naša porodica nikada neće biti gladna. Trudim se da deci omogućim normalno odrastanje, pokušavam da oni sami shvate šta bi voleli da rade u životu“.

Milan Kalinić

Sudbina, nemaština ili nešto treće znatno su uticali da harizmatični glumac i voditelj prestane da juri svoje snove – da postane pilot.

„Od devete godine sam jarko želeo da postanem pilot. Moji roditelji su imali puno prijatelja pilota i stjuardesa. Stjuardese su bile zgodne, a piloti su uvek govorili da stjuardese padaju na njih. Zato je moja želja bila sasvim logična. Sa 16 godina sam prvi put seo u avion i shvatio da je letenje mnogo više od zgodnih stuardesa. U Vršcu sam 1995. završio Akademiju za pilote, a onda su usledile teške godine za JAT. Bio mi je potreban ogroman novac da bih pilotirao, a para u to vreme nije bilo.“

Boris Trivan

Poslednji ali i najmanje važan, čovek koji nas zloupotrebom službenog položaja i mobingom nad nama novinarima neprestano tera da ga stavljamo u naše tekstove (ali samo kada su poznati u pitanju). Priznaćemo, njegov prethodni posao ima velike povezanosti sa sadašnjim – on je rođen da kopa po najdubljim i najmračnijim mestima, nekada kao egiptolog, danas kao uticajni tvit… Urednik portala NOIZZ. Nakon 20 godina u arheologiji i bezbroj iskopavanja u Egiptu, odlučio je da sa izučavanja prošlosti pređe na istraživanje budućnosti. Indijana Džouns digitalnih komunikacija i tvorac Pokojne Mileve. P.S. I gazda jednog malog psa Radivoja.