Kako je povratak bizona na Frušku goru prerastao u skupocenu PR katastrofu

Lokalnim medijima pre nekoliko dana odjeknula je vest o „povratku bizona na Frušku goru„. Iako je vest u prvi mah izazvala oduševljenje javnosti, neophodno je dublje sagledati sam proces akcije i istinitost tvrdnje koje je uprava Nacionalnog parka Fruška gora iznela na temu.

Opširan i detaljan tekst objavio je Goran Vučićević na Fejsbuk stranici pokreta Odbranimo šume Fruške gore, a mi vam ga prenosimo u celosti: 

Bizoni na Fruškoj gori – SUPER!

Volim prirodu, volim da boravim u prirodi, volim da učim o prirodi, volim da fotografišem prirodu, dakle imam interesovanja vezana za prirodu i volim je (upotrebio sam reč „volim“ 5 puta, te je jasno koliko je volim). I dok sam se ja tako interesovao o prirodi i voleo je upoznao sam se i sa radom međunarodne organizacije „Rewilding Europe“ i njenim uspešnim projektima vraćanja autohtonih divljih životinja na svoje drevne prostore u raznim evropskim državama i njihov uspešan suživot sa čovekom. Lepe su to priče o povratku risa, lešinara, divljih konja, bizona, ali i priče o „podivljavanju“ prostora koje je čovek oteo prirodi. Informišući se o ovim uspesima često se nametala i misao „bilo bi lepo da se jedan takav projekat pokrene u Srbiji“.

Naravno, nije to jedina takva inicijativa i nije da ne znamo to i mi sami da uradimo. Imamo primer projekta reintrodukcije jelenske divljači (više o njemu na www.srbreddeer.sfb.bg.ac.rs) koji se uspešno i sistematski sprovodi već nekoliko godina uz učešće brojnih aktera, preduzeća i naučnih i stručnih organizacija, kao i uz veliku pomoć države Srbije kroz njene institucije. Dobar primer sistemski organizovane i osmišljene fazne reintrodukcije jedne autohtone vrste koji bi mogao da posluži kao model za dalje slične projekte.

Kao što vidite, meni je sve to jako blisko i iskreno se radujem uspehu ovakvih projekata. Kada sam čuo najave da stižu bizoni u Srbiju, pomislio sam „super“. Imaćemo repro-centre i jednog dana ćemo na neke pašnjake zarasle u šiblje i žbunje negde u Srbiji pustiti bizone da promene taj prostor i obogate naš biodiverzitet.

Stižu bizoni – PR katastrofa

Odjednom „bizoni na Fruškoj gori“. U stvari, nije baš tako odjednom, jer već duže vreme kruže najave i poluinformacije bez nekih većih detalja, osim one blamaže kad je papirologija propala zbog „RE“ (ovi hteli „reintrodukcija“ oni drugi kažu „ne može, mora introdukcija“). Već tu je trebao da mi se upali alarm da opet nešto brljaju, ali računam „neće valjda da švercuju bizone“.

Bizoni stižu i izlazi prvo objava na fejsbuk stranici NPFG sa naslovom „POSLE 2 VEKA BIZONI PONOVO HODAJU SRBIJOM“.

Ne mogu ja vama objasniti na koliko je sve nivoa ovo uznemirilo moju svest, podsvest i nesvest.

Znate, kao prvo jako je glupo staviti naslov „POSLE 2 VEKA BIZONI PONOVO HODAJU SRBIJOM“ i to pustiti u medije, a zatim naslov promeniti u „POSLE NEKOLIKO VEKOVA BIZONI PONOVO HODAJU SRBIJOM“. Dva i nekoliko nije isto, ali čak ni to „nekoliko“ ne odgovara istini, jer je mnooooogo vekova prošlo otkad su oni slobodno lutali na ovim prostorima kao autohtona vrsta. U stvari videćete iz moje priče da ovi današnji bizoni nisu ni živeli na ovim prostorima.
Jako je glupo dakle koristiti reč „PONOVO“, naročito ako su ti zbog te reči „PONOVO“ tj. termina „reintrodukcija“ već jednom odbili papirologiju i javno te izblamirali, jer jednostavno oni nisu ovde PONOVO.

Jako je glupo misliti da su svi bizoni isti i da je svejedno da li mislimo na izumrlu vrstu „B. priscus“, ili na jednu od 2 genetske linije nastale mešanjem od samo 11 jedinki podvrste „B. b. bonasus“ i jedne jedine jedinke podvrste „B. b. caucasicus“. Za naše PR stručnjake iz JP NP Fruška gora bizon je bizon i šta ima tu da se filozofira. Običan čovek takođe ne treba ovo da zna, ali jedan PR treba.

Jako je glupo baviti se PR-om kad jednostavno nisi za taj posao, jer to zahteva više od 5 minuta rada i moždanih aktivnosti.

Izumrla vrsta „B. priscus“ koja je po svim teorijama jedan od predaka današnjih evropskih bizona uz „B. bonasus“ i eventualno „B. schoetensacki“ je živela na ovim prostorima pre više desetina hiljada godina. Za ovo postoje brojni nalazi po celoj Srbiji, pa čak i na obroncima Fruške gore u pećini Janda u blizini Krčedina gde su otkrili ostatke 5 bizona vrste „B. priscus“. Tamo su otkrili i mamuta, pećinskog lava i nosoroga, ali sva sreća pa našim PR-ovima još uvek nije palo na pamet da i njih vrate na Frušku goru.

Pa dobro, eto taj neki bizon je živeo pre 80.000 godina na Fruškoj gori, čemu sitničarenje?

Problem je što današnja vrsta bizona nikada nije živela ovde, tj. ne postoje nalazi za ove tvrdnje. Na slici u prilogu vide se svi nalazi današnje vrste evropskog bizona koji su trčali po Evropi poslednjih 9.000 godina, u Srbiji takvih nalaza nema. Ima samo nalaza one izumrle vrste „B. priscus“ koja je živela puno ranije.

„Ho-ruk“ introdukcija

Kao što sam već u uvodu napomenuo, umesto jedne introdukcije atraktivne divlje životinje osmišljene i organizovane na državnom nivou i sa sistemskom višegodišnjom podrškom države mi smo dobili jedan po svemu lični projekat (ovo se čak i navodi u promo tekstu da je projekat ideja direktora i „Srđe donatora“), projekat koji je na donaciju vrednu 15.000 eura nadodao još ko zna koliko troškova, kad su samo ino dnevnice iznosile te 2017. godine skoro 600.000 din, a gde su tek ostali troškovi i troškovi koji će tek uslediti. Sve na račun JPNPFG, tj. sve na račun šuma.

A šume se seku, seku se evo i sad kad se ptice naveliko već gnezde, planina je pregažena sa brojnim teškim građevinskim i drvoprerađivačkim mašinama i sve izgleda kao na nekom gradilištu.

Da vas podsetim: JP NP Fruška gora je osnovana zbog zaštite i unapređivanja prirodnih vrednosti na Fruškoj gori.