Pre 18 godina na jučerašnji dan je poginuo potpukovnik Milenko Pavlović, komandant 204. lovačko-avijacijskog puka. Žrtvovao se kako bi spasao mlađeg kolegu sigurne smrti koja ga je čekala u neravnopravnoj borbi sa NATO lovcima. Bio je to njegov poslednji let, ali i poslednji let jugoslovenske avijacije do kraja NATO agresije.

Tog 4. maja 1999. godine, Pavlović je izvukao mlađeg kolegu pilota iz kokpita Mig-a 29 koji se spremao da poleti sa batajničkog aerodroma.

“Majku vam dečiju, nećete vi da ginete, ja ću”, urlao je Pavlović dok je izvlačio kolegu iz kabine, da bi potom u poluispravnom avionu krenuo ka Valjevu, rodnom kraju, u susret desetinama NATO lovaca i bombardera, objavio je RTS.

Povodom dana sećanja na pogibiju ovog heroja, u Valjevu je održana prigodna svečanost na kojoj su govorile Pavlovićeve kolege, a posthumno je odlikovan i ordenom prvog reda, koji dodeljuje kulturno-istorijskog centra “Srpska kruna”. Na godišnjici je izvedena i rep pesma posvećenja Milenku Pavloviću.

On se pre tačno 18 godina upustio u neravnopravnu bitku protiv 16 NATO aviona, uspeo da ih zbuni i čak natera u bekstvo smelim nastupanjem, ali dvanaest minuta kasnije, njegove kolege u operativnom centru čule su samo: “Imaju me!”. Njegov avion nestao je sa radara, a delovi MiG-29 kojim je pilotirao pali su na zemlju u blizini sela Petnica.

Pavlović se nije katapultirao, a šanse da preživi ovaj neravnopravan sukob nisu postojale. Odmah po samom poletanju, otkazao mu je generator naizmenične struje, čime je praktično ostao “slep”, jer mu nije radio radar.

Čak i da mu je radar bio ispravan, njegov domet bio je upola manji od dometa radara kojim su bili opremljeni NATO lovci.

NATO rakete imale su tri puta veći domet od njegovih. Zato holandski piloti u svojim F-16 nisu ni morali da uđu u jugoslovenski vazdušni prostor, već su iz rejona Tuzle lansirali tri rakete koje su pogodile Pavlovića.

Neposredno pre obaranja, na pitanje iz operativnog centra da li vidi neprijateljski avion odgovorio je: “Vidim ih, ali vide i oni mene!”

Ubrzo je njegov avion pogođen.

Bio je to poslednji Milenkov let, ali i poslednji let jugoslovenske avijacije do kraja NATO agresije. Bio je to i poslednji od 11 uništenih MiG-ova 29.

Prvog dana bombardovanja katapultirala su se iz pogođenih aviona dva pilota. Dva dana kasnije, 26. marta iznad Bijeljine poginuo je major Zoran Radosavljević.

Potom, po naređenju Komande ratnog vazduhoplovstva u susret neprijateljskim formacijama poleteo je samo jedan MiG 29.

Pavlović je sahranjen 6. maja na Bežanijskom groblju. Za svoja dela nikada nije proglašen herojem. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom.

Svake godine 4. maja u znak sećanja na Milenka Pavlovića rodbina i poštovaoci polože vence na spomenike u Valjevu i selu Bujačić gde je pao njegov avion.

Milenko Pavlović je rođen 5. oktobra 1959. godine u Gornjem Crniljevu. Završio je vojnu gimnaziju „Maršal Tito” u Mostaru, a potom Vazduhoplovnu akademiju u Zadru. Komandant 204 lovačko-avijacijskog puka postao je 1998. Iza njega su ostali supruga i dva sina.

Pismo Druga Tita svim Jugoslovenima

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here