U Klaku, zaseoku novovaroških Seništa, nalazi se Ljubojevića vodenica – poslednja u čitavom kraju koja odoleva izumima i zubu vremena, čuvajući prastari zanat predaka. U trošnoj brvnari sve je isto kao i pre 60 godina, kada je vodenica silom prilika, zbog izgradnje brane, ostala na suvom i sa starog jaza preneta na rukavac reke.
Uz huk vode iz badnja, koja padajući na vodeničko kolo pokreće teški kamen i jetki zvuk čeketala, što bira zrna žitarice iz koša, u mučnjak pada brašno za trpeze gorštaka iz vrleti Starog Vlaha. Mirisi zavičaja i đakonije stižu i u domove potomaka rasutih po Užicu, Čačku i sve do srpske prestonice.
– Nekad je i po 30 tovara žita ispred vodenice čekalo red za mlevenje, a sada retko ko seje žito, raselila se sela, kupljeni električni mlinovi, pa je i pomeljara malo. Ipak, donese po neko džačić, najčešće heljde, pa kukuruza i pšenice. Banu u vodenicu uoči krsnih slava, praznika, nekog seobeta… Nema pogače i pite, niti kačamaka i proje bez brašna čije zrno nije trljao vodenički kamen – kazuje Bogdan Ljubojević (80), poslednji vodeničar na Uvcu.
Kuća Ljubojevića je poslednja u selu Seništa, u „ćošku opštine“. Uz ujam od pet odsto vodenica na imanju je mlela zob, raž ječam na tri vitla još za turskog „vakta i zemana“. Preci su jaz dug 500 metara branili od bujica sa Golih brda i plahovite reke.
Pre šest decenija u srednjem i gornjem toku Uvca podignute su tri brane i jezera potopila imanja, uspomene, zavičaj, vodenice… Branom u Radoinji skraćen je tok reke i ona tunelom sprovedena na turbine HE „Bistrica“. Bez vode je ostalo šest vodenica, sve do Klaka, ali Ljubojevići nisu dali da kilovati umuknu zvuk čeketala, da vodeničko kamenje pregazi vreme i premreži paučina.
– Sa zidina zapustele vodenice 1962. godine preneli smo jedno kolo i kamenje na rukavac Uvac, u čije se staro korito slivaju potočići, a i vodom izdašniji Klački potok, nedaleko od kuće. Vode ima i na suovici, da se za dan samelje 300-400 kilograma žita. Eh, tih godina se lepo živelo od ujma – priseća se za, „Novosti“, Bogdan, penzioner užičkog „Jedinstva“.
U trošnoj brvnari je i drvena zamka koja brašnom mami pacove. Preneli su ovde vodeničari i stari čekrek, kojim su se, radi merenja, podizale vreće brašna i žita, ali bez mišica i poturanja ramena. Stari vodeničar čeka odgovor iz Opštine da li daju kakvu subvenciju za obnovu vodenica.
Kamenje melje žito, čekajući potop, jer već pola veka u Klaku žive u neizvesnosti zbog najavljene gradnje revirzibilne HE „Bistrica“. Baš dole u tesnacu je nacrtana brana, u čije će jezero pumpe izbacivati vodu Lima.
– Sedamdesetih godina su kod nas konačili radnici „Jugofunda“ i projektanti ispitujući teren, a mi još čuvamo ključeve nekih bušotina. Gradnja centrale se pominje kad zagusti zbog nestašice struje, dolazili ovamo i Kinezi…? Ostasmo u nedođiji, bez boljeg puta – nekako više za sebe kazuje Bogdan.
Izvor: Novosti
Stvarno sramota,dokle ce se komadici srbske istorije unistavati? Te komunjare sa potapanjem Lepenskog vira(samo mali deo spasen zahvaljujuci prof.Srejovicu),te potapanje Valjevske Ravanice opet od komunjarskih potomaka,sad ova vodenica,sta sve cine da se srpsko bitisanje ponisti,znamo sta nam misle drugi ali Srbi sa njima?