Poslanica Srpske napredne stranke Dubravka Filipovski održala je u Savetu Evrope istorijski govor o slobodi medija koji će ostati upamćen kao još jedna urenebesna demonstracija tarzanskog engleskog.
Međutim, ne bismo smeli da dozvolimo da od njenog VENIŠN KOMIŠN ne čujemo o čemu je zapravo pričala srpska predstavnica u ovoj važnoj međunarodnoj instituciji, piše Noizz.
Spinovanje informacijama
Filipovski, koja je na Parlamentarnu skupštinu SE u Strazburu poslata umesto Branke Stamenković iz Dosta je bilo, uspela je da nas u samo nekoliko minuta pred Evropom predstavi kao nepismene varvare koji engleski znaju onoliko koliko umeju da ga na ćirlici pročitaju sa papira, ali i da, u maniru svog šefa Aleksandra Vučića, ispinuje nekoliko informacija koje će slobodu govora u Srbiji predstaviti onako kako vladajućem režimu odgovara.
Učestvujući u debati o slobodi medija, Filipovski je rekla da je Srbija usvojila novi Zakon o medijima, u skladu sa mišljenjem Evropske i Venecijanske komisije (VENIŠN KOMIŠN za neupućene), nakon čega je sprovedena privatizacija medija, kao i podzakonska akta, koja su u primeni. Srbija radi na novoj medijskoj strategiji čiji je cilj da doprinese daljem unapređenju stanja u toj oblasti, tvrdi ona.
„U Srbiji je u toku izrada nove medijske strategije i njen cilj je da u duhu najboljih primera međunarodnih iskustava treba da doprinese daljem unapređenju medijske atmosfere u Srbiji“, rekla je Filipovski.
Mediji prinuđeni da lažu
Ona je naglasila da u Srbiji lažne vesti nisu kriminalizovane, jer bi se to moglo protumačiti kao suzbijanje slobode izražavanja, ali da se standard profesionalnog izveštavanja krši zbog ekonomskih razloga, jer konkurencija primorava određene medije da na taj način opstaju na tržištu.
Filipovski je govorila i o podmetnutom požaru u kući novinara Milana Jovanovića u Grockoj, ističući da očekuje da nadležni organi reše taj slučaj do kraja, budući da je počinilac brzo uhvaćen, ali nalogodavac još nije. Naravno, nije pomenula da je osuđena u ovom slučaju, Bojana Cvetković Šijacki, koja je pomogla da se nepodobnom novinaru s lica zemlje zbriše sva imovina i krov nad glavom, kažnjena sa šest meseci nanogice i 50.000 dinara.
Kao jedan od velikih problema, međutim, Filipovski je istakla progon i vređanje novinara od strane nekih opozicionih političara i njihovih istomišljenika zbog izveštavanja koje im se ne sviđa. O progonu glumaca i ostalih kojima se ne sviđa kako država radi svoj posao takođe nije govorila.
Društvene mreže kao bastion slobodne reči
Ipak, nije propustila da istakne slobode koje vladaju na društvenim mrežama, gde na sreću, nema urednika kojima može da se manipuliše.
„Značajan deo medijskog prostora zauzimaju društvene mreže, koje su veoma uticajne i na kojima građani mogu slobodno da se izražavaju, za razliku od nekih zemalja u svetu“, primetila je Filipovski.
Ona je rekla i da su vladavina prava, nezavisnost pravosuđa i sloboda medija tri osnovna načela demokratizacije i napretka svakog evropskog društva, konstatujući tako realnu činjenicu normalnog sveta, implicirajući valjda da ako to znamo, znači da u takvom društvu i živimo. A da li je to tačno ne moram ja da vam kažem, dovoljno je da se osvrnete oko sebe.
Dodaj komentar