Jedna doseljenička porodica iz Rusije na svojoj koži je osetio naličje tolerancije u Vojvodini. Njihova jedina „krivica“ jeste ta što su druge rase, a 9-godišnja devojčica kosih očiju je u školi svakodnevno tokom dve godine preživljavala fizičku i psihičku torturu, izrugivanje, podsmehe… Zbog pritiska sredine i inertnosti nadležnih službi, ova porodica će odseliti iz Belog Blata. A nama ostaje da dobro razmislimo da li je tolerancija (podnošenje prisustva drugog) najbolje što mi zaista znamo.
Bulat Šagzin je Mongol iz Rusije doselio se sa svojom porodicom u vojvođansko selo Belo Blato pre dve godine. Ubrzo je njegova ćerka krenula u osnovnu školu i onda su počeli problemi, koji su trajali 2 godine sve dok krajem januara Bulat Šagzin, inače travar iz Sibira, nije na svom Facebook profilu podelio pojedinosti o zlostavljanju koje trpi.
Na kraju, da ne bi bio pogrešno shvaćen, Bulut je objavio i drugi post sa pojašnjenjima:
„Krivi smo što smo prvi u drugoj rasi (postoje bele, žute i crne) i zato se ovo dogodilo prvi put. Kako smo se pojavili, takvi problemi su počeli. Lično imam mnogo prijatelja u selu različitih nacionalnosti, lično za sebe kažem da sam BELOBLAĆAN I PONOSIM SE SA TIME, da sam rasista ili nacista ne bih se opredelio za ovo selo gde ima dosta različitih nacija, zato se i škola takodje i selo u nekim navratima zove „Bratstvo jedinstvo“ zbog naroda i raznih nacija. Moji prijatelji su ovde različitih nacija. Činjenica da u selu živi nekoliko nacionalnosti, a moja ćerka istovremeno ima velike probleme u školi na rasnoj osnovi. I imam pravo na svoje mišljenje. Ne kažem da moje dete zlostavlja celo odeljenje, već kažem da i oni učestvuju u to, e na način nasilja već na način psihičkog, naravno ostala deca nisu kriva, misle da je to zabavno. Kad mi kažu da umuknem…“
Mnogo dobrih ljudi je osudilo nasilje koje devojčica trpela, ali bilo je onih stanovnika Belog Blata koji su spremni po svaku cenu da brane sliku idiličnog banatskog multietničkog i multikulturnog sela.
Belo Blato je vojvođansko selo kod Zrenjanina, i s ponosom je predstavljeno kao multietnička sredina gde su većinski narodi Slovaci i Mađari, a žive i Bugari, Srbi, Romi, Rumuni…
Ovo je njegova prva objava:
„Veoma sam depresivan i shvatam da moja ćerka pati zbog moje ljubavi prema Srbiji. Pošla je u školu u Belom Blatu krajem proleća 2019. Sve je bilo u redu, osim što su deca počela da napadaju moju ćerku. Tukli su, prozivali i nisu puštali u toalet. Ostala deca su mislila da je zabavno i podržavala su ovu decu“, piše Bulat na svoj Fejsbuk profilu.
On kaže da je nekoliko puta kontaktirao učitelja Danielea i direktora, ali da problem nije rešen. Tada je želeo da kontaktira socijalnu službu i policiju. Međutim, uzdao se u direktora koji je obećao da će razgovarati sa decom. Nažalost, ove godine se ponavlja isti scenario.
„Direktor je rekao da u ovoj zemlji neću ništa postići i to se ne radi. Tada sam slabo razumeo srpski i pristao. Obećao je da će razgovarati sa decom. Ove godine se sve ponavlja. Učiteljica o ovome ništa ne govori, samo se Svetlani ne sviđa naša škola (ako je tamo uvređena, a nastavnici ništa ne rade, to je logično).
Vasiian i njegova sestra vređaju moju ćerku, blokiraju joj put u hodniku, guraju. Na nesreću, i druga deca iz odeljenja, praktično sva ona, takođe ih imitiraju i zlostavljaju. Pokazuju uske oči, nazivaju je smrdljivom Kineskinjom i tako dalje. U četvrtak je ćerka plakala. Deca su joj kosu i jaknu posebno zalila jogurtom.
Užasavaju me ove činjenice rasizma. I umoran sam. Rasizam pušta korene u porodici. Čak i odrasli, znajući da sam iz Rusije i da sam Mongol, namerno upiru prstom i zovu me Kinezom i istovremeno se smeju“, priča Bulat, ali i ističe da u Belom Blatu ima mnogo dragih ljudi i komšija različitih nacionalnosti.
„Ovo je strašno, mrzim rasizam i nacizam, rođen sam u Rusiji koja se borila protiv nacizma. Ako je osoba druge rase, to nije razlog za zlostavljanje. U Belom Blatu ima mnogo nacionalnosti, ali bila je samo jedna rasa. Sada postoje rase, ali to nije razlog za napad. Ja ću se boriti protiv ovoga.
Neko u selu pokušava da iskrivi činjenice, prikrivajući rasizam svoje dece. Treba mi pomoć od ovog rasizma. Na kraju, bio sam u Službi za decu, rečeno mi je da je direktor u roku od dve godine dužan da im prijavi premlaćivanje deteta u službi. Činjenica da se ovo ne može rešiti laž je škole. Bio sam užasnut što je većina onoga što mi je ranije rečeno u školi bila laž“, napisao je Bulat na svom Fejsbuku.
On je pre nekoliko dana objavio da na kraju odlazi iz sela sa svojom porodicom i rasprodaje sve stvari koje su ga vezivale za Belo Blato.
„Želim ovom selu dalji prosperitet. Želim vam da uvek mislite samo dobre stvari o selu Belo Blato. Neka svi budu zaštitnici vaše dece. Želimo vam sve najlepše“, dodao je Bulat za kraj.
Nakon što je ova objava izazvala brojne reakcije, Bulat je objavio i drugi post u kojem zahvaljuje dobrim ljudima na podršci i
U prvi mah sam prišla sa oprezom ovoj Bulatovoj objavi, možda nesvesno preuveličava jer je ipak reč o njegovoj ćerci koju je, kao otac, dužan da zaštiti. Ali kad sam pročitala komentare, videla sam da su upravo meštani multietničkog Belog Blata osuli ceo arsenal uvreda za mongolsku porodicu. Da se razumemo, to nisu činili svi, pa ni većina, ali jeste ona dovoljno bučna manjina kakva je u stanju da zastraši cele države pa i kontinente.
Bilo je i komentara podrške, ljudi koji osuđuju svako zlostavljanje i odbacivanje, bilo je i onih koji su odmah došli do porodice Šagzin da im pruže istinsku podršku.
Iza uvredljivih komentara, osetila sam nešto još strašnije – spremnost da drugog mrzimo, da mu poželimo zlo samo zato što se usidio da javno kaže ono što privatno svi znaju – domaća deca jesu zlostavljala pridošlo dete druge rase. Ti ljudi iz Belog Blata nisu napali Bulata zbog toga što je Mongol, nego što je prikazao stvari kakve jesu – njihovo vaspitanje je u osnovi trulo i, u svom najvišem dosegu, ograničeno na „toleranciju“ drugih lokalnih zajednica koje tu žive.
Uz to, komentari kriju čitav niz mehanizama odbrane u psihologiji, što u osnovi znači – odbijanje da se prihvati stvarnost. Tu su negacija, racionalizacija, minimizacija, projekcija, potiskivanje… Ovo su neki od komentara:
„Putuj Igumane, ali pre nego sto odeš, da se izviniš meštanima Belog Blata, jer si ih uporedio sa fasištima, a i sam znaš da to nije istina. Sve vas koji ste dolazili u selo rado smo primali , a sada ’dođoši’ napraviše problem.“
„Ako nezna jezik gosodin Bulat što kači objave na facebook, takve stvari rešavaju nadležni i njima treba se obrati..“
„Ne vređam ja njega ni po nacionalnoj, verskoj ili ti bilo kakvoj osnovi, već je on to radio.., a ja ni jednu lošu reč mu nisam rekao, a ovde se samo radi o školskom nasilju, ja nisam vaspitan nit da vređam ni po kakvoj osnovi jer sam i ja iz mešovitog braka.“
„Izvolite u Srbiju!!!!! Srbija NIJE vojvodina!!!!!!“
„Pustite decu da odrastu i da sazrevaju, jer to je sve deo toga,samo je neko malo preuveličao neke stvari….“
Porodica Šagzin će otići, a mi, kratkovidi, uskogrudi, silni i pohlepni – mi ćemo ostati sami sa sobom. Da ponizimo, pljunemo i šutnemo sledećeg „Kineza“ koji se usudi da za svoju porodicu potraži mesto pod Suncem, ovde, među nama.
Zašto se zaboga dičimo multietičnošću, multikulturalnošću i tolerancijom, kada nismo u stanju da druge ljude prihvatimo i uvažimo kao različite?
Dodaj komentar