Magazin

Iza pešterskih brda, u poslednjoj kući u Blatu, detinjstvo provodi četvoro Raičevića

raicevic-sjenica1-srbi-za-srbe
Foto: Srbi za Srbe

Sedam kilometara od puta, lošim makadamom, kroz šume i brda, dolazi se do poslednje kuće u selu Blato u kojoj svoje detinjstvo provodi četvoro Raičevića.

Ovde, gde žive, čuje se samo lavež pasa, topot konja i vetar koji cvili. Planina Pešter i opština Sjenica poznate su po surovim uslovima, piše portal Srbi za Srbe.

selo-blato-srbi-za-srbe
Foto: Srbi za Srbe

Teški uslovi i udaljenost od škole ne sprečavaju male Raičeviće da budu najredovniji u školi. Na pitanje kako idu u školu, četrnaestogodišnja Miljana uz osmeh odgovara:

– Škola nam je na 11 kilometara, svakog dana pešačimo. Nekad nas komšija poveze ladom bar u jednom pravcu. Jeste malo teško kada su sneg i kiša, ali nemamo nijedan izostanak. Ne bih nikada propustila fizičko. Ovde je super, ali mi je žao što smo mnogo daleko, pa nam niko ne dolazi. Ja sam samo jednom bila kod drugarice.

Raičevići žive u 80 godina staroj brvnari u seoskoj idili, Prelepa i u isto vreme surova priroda kao da je očvrsnula ovu porodicu, pa tako niko u kući nema zdravstvenih problema.

Socijalna pomoć od 20.000 dinara im je jedino primanje, pa se trude da hranu za svoje potrebe obezbede obrađujući zemlju i držeći stoku.

raicevic-sjenica1-srbi-za-srbe-2
Foto: Srbi za Srbe

Razdragana, pametna dečica, vredni roditelji, zdravi svi. Reklo bi se – pa šta fali ovim ljudima?!

Ipak, nije sve tako sjajno. Prevelika udaljenost od škole i svega ostalog nije njihov jedini problem. Selo Blato u jesen i zimi opravdava svoj naziv.

raicevic-sjenica1-srbi-za-srbe-3
Foto: Srbi za Srbe

– Gore su nam kiše, nego sneg, verujte. Kad kiša krene slivaju se potoci i udaraju direktno na kuću. Jednom smo morali da bežimo u štalu. Sve smo ove kanale prokopali da bismo to sprečili, ali uvek probije. Kuća je stara, imamo dnevnu sobu i dve prohladne sobice. Deca mi spavaju na tri kreveta. Kupatilo nemamo, već koristimo poljski toalet i korito za koje grejemo vodu na šporetu. Prvi komšija nam je na tri-četiri kilometra. Nije lako… Rođen sam ovde, ali zbog dece bih otišao. Samo da smo negde bliže zbog njih – objašnjava domaćin Srbislav za portal Srbi za Srbe.

Uprkos teškim uslovima, kuća porodice Raičević je uredna i pospremljena, a za to zasluge idu majci Stojni.

raicevic-sjenica1-srbi-za-srbe-4
Foto: Srbi za Srbe

Najstariji sin Miroslav (16) ide u školu u Kragujevcu, za šta moraju plaćati dom 6.000 dinara. Nemaština ih nije sprečila da sve račune redovno izmiruju jer kako domaćin kaže “to se posle nabere mnogo, pa kako platiti?”

Četvoro dece treba hraniti, obući, treba platiti struju. Teško da se može skupiti išta više. Stoga su ih obišli predstavnci Humanitarne organizacije Srbi za Srbe:

Iako bi svaki čovek na prvu loptu poželeo da se doseli kod njih i da provodi dane družeći se s ovom zlatnom dečicom i čuvajući životinje, ipak smo svesni da ova porodica mora da se preseli negde bliže putu, školi, ambulanti…

– Stoga ćemo se potruditi da ispunimo njihovu Novogodišnju želju i da im obezbedimo novi dom. Ovi fini, skromni i pošteni ljudi to zaslužuju – poručio je Stefan Ječmenica iz organizacije Srbi za Srbe.

Ako i vi želite da im pomognete to možete učiniti klikom OVDE.

PARTNERI SAJTA


43 Shares
Share via
Copy link