Srpska javnost poslednjih dana duboko je potrešena pričom o usvojiteljskoj porodici kojoj je socijalna služba posle 8 meseci oduzela usvojeno dete, zbog minorne administrativne greške.
Istovremeno, u javnosti se pojavila jedna suprotna i neuporedivo lepša priča na istu temu, koja definitivno uliva nadu da nije sve izgubljeno za decu bez roditelja.
Miladin Banjac je policajac iz Sombora. Tokom godina on i njegova porodica otvorili su vrata svoje kuće ali i svoja srca za decu koja nikog drugog nisu imala, ni porodicu, ni dom u kom bi mogli da žive. Miladin je tako othranio sedamnestoro dece kroz program hraniteljske porodice.
Miladin je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da je hraniteljstvom počeo da se bavi u februaru 2012. godine. Tada je primio bebu od šest meseci. Posle toga, počela su da dolaze i druga deca.
Obično, kaže on, u porodicu primaju po jedno dete kako bi mogli maksimalno da mu se posvete. U svemu mu pomaže supruga ali i dve ćerke, a dešavalo se da primi i po četvoro dece za koju nije bilo mesta u drugim porodicama.
Kako Miladin kaže sa svom decom koja su prošla kroz njegovu kuću i dan danas je u kontaktu, dolaze, posećuju ih a jedno od hranitejske dece je i krstiom, piše Noizz.
Ne krije da su rastanci najteži deo u celom hraniteljskom procesu, a na pitanje koji je posao teži, policajca ili hranitelja, Miladin je rekao da oba posla zahtevaju mnogo odricanja i obaveza, ali da je hraniteljstvo ipak teže.
I za sve to vreme dobijao ozbiljan novac za tu sluzbu a koji svaki roditelj moze samo da sanja kao vid pomoci. da pojasnim. To mu je zanimanje.
Hraniteljski posao je veoma dobar “ biznis“ dok bracni parovi muku muce da usvoje jedno dete ili koji imaju mala primanja oduzima im se dete i daje u hraniteljsku porodicu a pritom veoma pristojna finansijska sredstva dobijaju za to , zasto taj novac nedaju bioloskim riditeljima?
Pa sada uzmimo 17 – toro dece mesecno oko 20000 dinara( neznam tacno) priznajte super privatni biznis a vaspitanje i emotivni pristup deci ozbiljno dovodim u pitanje!