Da li ste se ikada zapitali kako se YouTube video može poslati širom sveta u milisekundama ili kako možete da razgovarate preko video poziva sa prijateljima sa drugog kraja sveta? Verovali ili ne, to je sve moguće zahvaljujući podmorskim kablovima koji se protežu hiljadama kilometara duž morskog dna za povezivanje kontinenata, zemalja i gradova širom sveta.
Trenutno ima približno 436 podmorskih kablova u upotrebi u čitavom svetu. Međutim, taj broj se stalno menja kako novi kablovi ulaze u funkciju, a stari se više ne koriste. Podaci su verovatno najvažnije strateško dobro koje se pojavilo u 21. veku.
Ono što mi vidimo golim okom je samo mali deo fizičkog sastava mreže, ostatak se može naći u najhladnijim dubinama okeana. Neke stvari koje možda niste znali o sistemu podmorskih kablova su da je internet podjednako ranjiv pod vodom kao i pod zemljom, da su kablovi podmornih komunikacija brži i jeftiniji od satelita te da podmorske kablove nije lako popraviti.
Kako 5G i veštačka inteligencija pretvaraju naša društva u visoko integrisane mreže, zaštita podataka će samo postati još važnija.
99% sveta svetskih digitalnih komunikacija prolazi kroz globalnu kablovsku mrežu. Od zum sastanaka i poruka do rezervacije letova i igranja igrica na onlajn kazinima, sve one zavise od toga.
Podmorski kablovi su konstruisani da traju do 25 godina. Iako kablovi mogu ostati u funkciji duže od 25 godina, često se “penzionišu” ranije jer su ekonomski zastareli i ne mogu pružiti toliki kapacitet kao noviji kablovi, pa su među ostalom, i preskupi za održavanje.
Ko drži podmorske kablove za Internet komunikaciju?
Kablovi su tradicionalno bili u vlasništvu konzorcijumskih telekomunikacionih kompanija koje bi se udružile kako bi rasporedile troškove proizvodnje i postavljanja kabla u zamenu za to što su mogle da koriste deo propusnosti kabla.
Danas, kompanije kao što su Facebook, Google, Microsoft i Amazon sve više ulažu u podmorske kablove, i kao deo tradicionalnih konzorcijuma i kao privatne projekte. Naravno, kao i svaka druga digitalna infrastruktura, kablovi se mogu kupiti i prodati.
Podmorski kablovi za Internet komunikaciju nisu neuništivi
Kao i svaka druga digitalna infrastruktura, glavni rizik kabla je neočekivani prekid. Kao što već znate, prekidi na kopnenim vlaknima su poprilično česti. Glodari mogu da pojedu kablove i opremu, kao što se i nedavno dogodilo u Australiji i na Novom Zelandu.
Takođe, još jedan mogući scenario je presek građevinskim radovima. Čak su i krave gazeći po nadzemnom kablu od vlakana jednom izazvale povremene prekide.
Iako podmorski kablovi možda neće biti suočeni sa opasnostima od krava ili izgradnje, postoje drugi rizici po podmorske kablove koji mogu biti skupi, teški i jako se sporo popravljaju. U proseku postoji oko 100 kvarova na kablovima godišnje.
Iako životinje i prirodni događaji stoje iza nekih od njih, velika većina oštećenja je zapravo uzrokovana ribolovnim i pomorskim aktivnostima. Popravljanje oštećenog podmorskog kabla zahteva mnogo vremena.
Nakon što se otkrije greška, brod mora oploviti područje, pronaći i podići kabl. A samo podizanje kabla sa okeanskog dna na velikim dubinama može potrajati i više od jednog dana. Sva oštećena dužina kabla se uklanja, a zatim se kabl ponovo spaja.
Kablovi se mogu pokvariti i prirodnim događajima. Na primer, u januaru 2020. dva podmorska kabla u zapadnoj Africi su oštećena podvodnim klizištima potencijalno uzrokovanim poplavama u reci Kongo.
Iako prirodni uzroci čine samo oko 10 posto grešaka, kada se pojave, imaju tendenciju da prekinu kablove na više mesta, što može uzrokovati probleme u celom regionu.
Dodaj komentar