Uprkos činjenici da se već hiljadama godina unazad potomstvo u braku podrazumeva, neki parovi ne mogu da imaju decu, a neki jednostavno ne žele – to je lična odluka i treba je poštovati, čak i onda kada se ne slažemo sa njom.
Ipak, parovi koji se odluče na takav potez i život bez dece često su na meti kritika i osuđivanja, a uglavnom ih čak ni najbliža okolina ne razume. Iako se takva klima u društvu polako menja, ljudi bez dece su ipak i dalje stigmatizovani, pa većina njih nikada otvoreno ne govori o tome zašto su doneli takav izbor.
Zato možda nije ni čudo što je otvoreno pismo jedne 85-godišnje bake postalo viralno na društvenim mrežama. Ona je svoj zapažanja naslovila „Pismo onima koji ne žele decu“, osvrnuvši se na to kako je izgledao njen bračni život bez dece i zašto se nikada nije pokajala. Pismo je objavio portal „Bright Side“, a mi ga prenosimo u celini.
„Dragi mladi,
Bila sam braku nešto više od 50 godina. Prkosili smo normi i nismo želeli decu. U početku smo okolini govorili „Trudimo se“, a potom smo prešli na rečenicu „Ne možemo da imamo decu“ i tu bi bio kraj rasprave. To je bila naša mala tajna i nikoga se nije ticala. Da smo bili iskreni i rekli: „Ne možemo da imamo decu jer ih jednostavno ne želimo“, sukob sa porodicom i prijateljima bio bi veoma težak za nas.
Naših 50 godina bilo je savršeno. Imali smo dobre poslove, nismo brinuli o novcu, imali smo svoja interesovanja i hobije. Da mogu da se vratil u prošlost da li bih donela istu odluku? 100 odsto da! Živela bih isti život hiljadu puta!
Ovo je moje skromno zapažanje:
GRUPA A: Imaju decu, imaju sjajan život i sve je savršeno. Poznajem takve ljude, tako da je moguće i dešava se.
GRUPA B: Imaju decu, život im je težak i imaju probleme. Mnogi od njih često požele da nisu imali decu.
GRUPA C: Imaju decu i sve je dobro, ali onda im u budućnosti prazna kuća i sve ređi kontakt slamaju srca.
GRUPA D: Ovo je grupa bez dece, upoznala sam samo nekoliko takvih ljudi.
Ne mogu da dam procente za sve grupe, ali suština je, po mom iskustvu, da je grupa D uvek najsrećnija i najzadovoljnija. Naravno, ima mnogo srećnih ljudi i iz grupe A.
Moj muž je umro pre 10 godina. Oplakivala sam ga i dalje mi nedostaje svaki dan. Ali to što smo bili bez dece rezultiralo je time da moj život nikada nisu definisala deca. Imala sam jaku mrežu prijatelja i puno hobija. Mogla sam da nastavim dalje. Život ide dalje, a ja imam ispunjen, srećan život i novog partnera.
Moji prijatelji koji su izgubili partnere i imaju deca imaju zajednički problem – deca sa njima ne provode dovoljno vremena. To ih uznemirava i boli. Previše se oslanjaju na njih, kao da očekuju „naplatu“ za sve ono vreme i novac koje su potrošili na njih.
Često nemaju interesovanja ili hobije, jer je sve vezano za njihovu decu i unuke. Jedan prijatelj mi je rekao nešto što nikada neću zaboraviti: „Prazno gnezdno je stvarno, to je kao da vas je ljubav vašeg života ostavila posle dve ili tri decenije, ali ste pritom ostali prijatelji. Nikada nije isto“.
Ja danas imam svoj privatni apartman u staračkom domu, divne prijatelje, zaposlena sam čitave dane i okružena ljupkim osobljem.
Želim vam prijatan dan.“
Izvor: Žena
Dodaj komentar