Udruženje građana „I mi se pitamo – Petrovac na Mlavi“ organizovalo je skup na trgu u centru grada u znak protesta otvaranju rudnika zlata u Homolju i Ždrelu, trovanju prirode teškim otrovima i oduzimanju privatnih poseda.
Na protestu su prikupljani potpisi za peticiju sa dva zahteva: Nov zakon o rudarstvu koji će pisati srpski stručnjaci od integriteta i kojima je zdrava životna sredina na vrhu liste prioriteta i hitno usvajanje zahteva za moratorijum na otvaranje novih rudnika do donošenja novog zakona o rudarstvu.
Stanovici Petrovca na Mlavi i okoline tvrde da se ispred njihovih kuća godinama vrše istraživanja i da se teren priprema za površinske kopove. Poručuju da prirodnim bogatstvima zbog toga preti velika opasnost, a da ni lokalna ni republička vlast ne reaguju.
Kako bi sačuvali istočnu Srbiju i Homoljske planine od stranog rudarskog investitora, stanovnici Petrovca na Mlavi su izašli na ulicu.
Najave da bi u njihovom komšiluku mogao da „nikne“ rudnik zlata doživljavaju kao opasnost.
– Što je najgori problem, biće rudnik zlata koji će se tretirati cijanidom. Cijanid – znamo svi šta znači za ekologiju i ovako smo već ekološki svi ugroženi u Srbiji i narod je zgrožen time, neće da prihvati to, mi sigurno nećemo dozvoliti rudnik u našem kraju – kaže Mišel Mijajović, stanovnik Petrovca na Mlavi.
– Petrovac na Mlavi može dosta da bude ugrožen. Mi smo u podnožju Homoljskih planina, duvaju jaki vetrovi, podzemne vode idu sa visine ka nižim predelima i naravno da može da ugrozi lanac ljudske ishrane, pijaću vodu. To je realno. Naravno da to plaši stanovništvo – navodi Dejan Mišković, stanovnik Petrovca na Mlavi.
N1: Šta vam kažu predstavnici lokalne samouprave?
– Mi smo više puta pokušali da ih animiramo i da sagledaju sve štetne okolnosti koje mogu da nas zadese, međutim, mi smo naravno naišli na zatvorena vrata – kaže Zoran Jović iz udruženja građana „I mi se pitamo“.
Vrata su, ipak, otovrena za kanadsku kompaniju Dandi koja, prema pisanju pojedinih medija, namerava da otvori rudnik zlata. Navodi se i da će osim kopova, rudnik imati i postrojenja za odlaganje jalovine.
Dok se pojedini gradovi u Srbiji bore za pijaću vodu, homljski kraj obiluje izvorima čiste pijaće vode. Ukoliko rudnik proradi, stanovnici strahuju da će osim njih biti ugrožena i reka Mlava.
Biolog Ivan Petrović kaže da veliku opasnost predstvalja to što će kopovi zahvatiti veliku površinu Homolja.
– Zahvatiće negde oko 300 kvadratnih kilometara, od toga je preko polovine pod šumom, što znači da ćemo imati veliku seču šuma. Sa druge strane, negde oko trećine ove površine rudnika zahvata poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište, kao i šume, biće prenamenjeno u korist rudnika, a sa druge strane sve će to biti praćeno eksproprijacijom, odnosno nacionalizacijom – navodi Petrović.
Pored stanovnika Petrovca na Mlavi, od novog rudnika strahuju i oni koji žive u Selištu, Laznici i banji Ždrelo gde se nalaze termalni izvori vode.
– Otvaranjem površinskih kopova – rudnika, bio bi sam turizam ugrožen, došlo bi do prekida banjske delatnosti, stanovništvo bi bilo iseljeno i, naravno, ovde bi bila jedna ogromna rupa – navodi Danijel Grujić, turistički vodič.
Stanovnici homljskog kraja poručuju da javno pozivaju predsednika Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić da ih posete i procene – da li je zarad profita stranih investitora vredno žrtvovati prirodna bogatstva u Srbiji?
Dodaj komentar