Nakon otvorenog pisma zahvalnosti, koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao penzionerima u znak „zahvalnosti“ što su godinama njihove penzije trpele zbog ekonosmkih mera Vlade, u srpskoj domaćoj javnosti podigla se velika prašina.
Jedna penzionerka odlučila je da odgovori predsedniku, a njeno pismo prenosimo u celosti.
Gospodine predsedniče,
Moju tugu i bol za izgubljenim suprugom koji nas je iznenada napustio pre dve nedelje, ne dočekavši prvi deo tzv ‘’uvećane penzije’’, danas je nadjačao bes i neverica, jer je na njegovo ime stigla vaša ‘’zahvalnica’’ na (citiram) ‘’…strpljenju, odgovornosti, poštovanju i ljubavi….’’ kao i obećanje da ćete ga i dalje (citiram) ‘’ … obaveštavati, na vreme i o svemu što radite.’’
Gospodine predsedniče,
Niste nam se udostojili, ni kolektivno ni pojedinačno, obratiti kad ste donosili protivustavnu i nezakonitu odluku da, bez ikakvog prava, nasrnete na našu imovinu (jer penzija jeste stećena imovina), pa ovakvu zahvalnicu i obećanje smatram krajnje ciničnim i uvredljivim potezom.
I još nešto! Odakle vam naše adrese? Nije li to u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka?
Moj suprug je više od 40 godina radio jedan od najtežih i najodgovornijih poslova u zemlji. Zbog smenskog, napornog i stresnog rada u kontroli leta, izgubio je zdravlje i prerano nas napustio. Penzija mu je bila višestruko niža od penzija njegovih kolega u okruženju i Evropi. Međutim, vi ste odlučili da je to previše i umanjivali je za preko 20%. Suprugu i meni, otimali ste svaki mesec, skoro minimalnu zaradu.
Istovremeno, veći deo lekarskih usluga morali smo godinama sami plaćati jer mu zdravstveno stanje nije dopuštalo da na preglede i lečenje čeka više meseci i godina. Svojom penzijom izdržavao je ćerku koja je u roku završila fakultet i master studije i, iako ima dve diplome, već 4 godine bezuspešno pokušava da nađe bilo kakav pristojan i dostojanstven posao, dok nam je drugo dete, uskoro doktor nauka, svoju sreću potražilo u inostranstvu.
Nije li, gospodine predsedniče, logičnije i normalnije da svojom penzijom roditelji finasiraju decu koja u vašoj državi blagostanja, u vašem ‘’zlatnom dobu’’ ne mogu da se zaposle ukoliko nisu članovi vaše stranke, ili da, kao što je to moja porodica činila svakodnevno, oblači i hrani beskućnike i zbrinjava pse lutalice, jer ih nadležne državne institucije ne mogu ili neće zbrinuti, nego da se našim parama razbacujete na gluposti i kič kao što su ‘’neviđeni’’ novogodišnji (polugodišnji) ukrasi ili bezbrojne fontane.
Gospodine predsedniće,
Obaveštavam vas, ovim putem, da se ja i moj suprug, kao ni naši mnogobrojni prijatelji i poznanici, nismo dobrovoljno odrekli naše, poštenim i požrtvovanim radom stečene penzije, da zadiranje u naše penzije smatramo krađom i da smo se pridružili penzionerskim organizacijama koje se bore da se ova nepravda ispravi i da se penzionerima vrate otete penzije. Naše tužbe sastavni su deo kolektivne tužbe podnete Sudu za ljudska prava u Strazburu. Zbog toga, odbijam, u svoje i suprugovo ime, vašu licemernu zahvalnost.
Usput, niste se zahvalili kao predsednik države, jer je pošta stigla sa znakom partije na čijem ste čelu, a da i ne govorim o neukusu zbog na pola strane objavljene fotografije. Čini mi se da je ovaj vaš gest više bio samoreklama i neka vrsta rane kampanje, nego istinska i iskrena zahvalnost. Budite uvereni da su mnogi to prepoznali ali se, iz nekog razloga, ne usude javno izneti svoje mišljenje.
Gospodine predsedniče,
Vidim da ste najavili dva puta godišnje pomoć penzionerima. Molim vas, nemojte mi pomagati ali ne dirajte više u ono što je moje i vlasništvo moje porodice.
Zlata Zec, penzionerka iz Beograda
Joj, vama penzosima ako nešto ne valja probajte tako osiono i samoživo kod npr. Švabe ili Amer.
Sram vas bilo, pa vi birate najgoreg uvek!!