Demanti: Informacija da su se pelikani nakon 100 godina vratili na Dunav nije tačna. Tačno je da su primećeni na Dunavu 2019. godine, a od 1950. godine prisustvo ove vrste ptica je na tom području zabaleženo više od 10 puta. Analizu činjenica naći ćete na portalu Fake news tragač, a prvobitni tekst u nepromenjenom obliku pročitajte u nastavku.
Dunav polako ponovo postaje sigurno utočište za ptice. Prvo su se pojavili labudovi, sive čaplje i patke, a sada su počeli da se vraćaju i pelikani, piše Kaleidoskop.
Kudravi pelikani su na ovim prostorima poslednji put viđeni pre čitavih 100 godina, a sada su primećeni na više lokacija duž dunavskog toka, a neki od njih su utočište našli kod Mihajlovca.
Pelikan je jedna od najugroženijih vrsta ptica. To je poznati kudravi pelikan, čije je naučno ime Pelecanus crispus.
Kudravi pelikan je najveći od svih pelikana. Izvanredan letač, odličan plivač, nenadmašan ribolovac. Ispod više od pola metra dugog kljuna visi neobična kesa, jedinstvena u ptičjem svetu. Veruje se da tu pelikan čuva zalihe ulovljene ribe. Zapravo, kesa je pre svega “ribolovački alat”, pomoću nje ptica lovi ribu u plitkoj vodi, pošto je pelikan jedina ptica-plovuša koja ne može zaroniti. Iz kese hrani mlade, njome se hladi za vreme vrućih letnjih dana.
Istraživanja su pokazala da pelikani gnezde isključivo na malim plovećim tresetnim ostrvima, poznatim kao “arbunosi”. Ostrva su nastajala zimi, od odumrlih trsova barske trave i trske, dejstvom vetra i talasa. Na odabranom ostrvcetu ili na više njih, pelikani grade svoja gnezda. Nakon završenog gnežđenja, plodna tresetna podloga, dodatno nađubrena izmetom pelikana, odmah obraste bujnom trskom, tako da ostrvce više nije pogodno za pelikane i oni dogodine moraju da traže novo.
Veličanstvena pojava pelikana, njihova privrženost gnezdilištima, mirno i bezazleno ponašanje, kao i veština u ribolovu, uslovili su da oni budu veoma omiljeni. Naročito njihov trud kod ishrane mladih budi plemenita osećanja kod ljudi. Zato su pelikani veoma prisutni u svakodnevnom životu čoveka.
Setimo se samo legende u kojoj majka pelikanka u nedostatku hrane “razdere” grudi da bi sopstvenom krvlju nahranila mladunce. Legenda ima prozaično poreklo: pelikani hrane mladunce iz kese ispod kljuna i halapljivi mladi ponekad povrede roditelje “do krvi”.
Dodaj komentar